Августа 2013. године Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада обележио је значајан јубилеј тридесет година од оснивања. Ипак, ако узмемо у обзир да организован систем заштите културних добара у Србији настаје одмах након Другог светског рата као и да се ове године навршава 170 година од издавања Уредбе о заштити споменика културе древности, чиме је почела правна заштита културних добара, Завод можемо и даље сматрати млађом установом која се бави заштитом.
Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада
Новосадски завод је део организованог система заштите непокретних културних добара у Републици Србији који данас чине дванаест завода за заштиту споменика културе. Територија наше надлежности обухвата: Нови Сад, Петроварадин, Сремску Каменицу, Ветерник, Футог, Бегеч, Руменку, Ковиљ, Каћ, Старе Лединце, Буковац, Ченеј, Степановићево и Кисач. Завод за заштиту споменика културе врши делатност заштите непокретних културних добара које по врстама чине: споменици културе, просторно културно- историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места. На поменутом простору налазе се 204 културна добра од којих: 171 споменик културе, 8 просторно културно- историјских целина, 3 знаменита места и једно археолошко налазиште.
Основна делатност завода утврђена је чланом 65 Закона о културним добрима и њу чине:
- истраживање и евидентирање добара која уживају предходну заштиту;
- предлагање и утврђивање културних добара;
- вођење регистра и документације о културим добрима;
- пружање стручне помоћи на чувању и одржавању културних добара власницима и корисницима тих добара;
- старање о коришћењу културних добара у сврхе одређене овим законом;
- предлагање и праћење спровођења мера заштите културних добара;
- спровођење мера техничке и физичке заштите културних добара;
- издавање публикација о културним добрима и резултатима рада на њиховој заштити;
- излагање културних добара, организивање предавања и других пригодних облика културно-образовних делатности и други послови у области заштите културних добара.
Поред ових послова Завод има задатак да: проучава непокретна културна добра и израђује студије, елаборате и пројекте са одговарајућом документацијом ради најцелисходније заштите и коришћења одређеног непокретног културног наслеђа; учествује у поступку припремања просторних и урбанистичких планова путем достављања расположивих података и услова заштите непокретних културних добара и учествује у разматрању предлога просторних и урбанистичких планова; објављује грађу о предузетим радовима на културним добрима; израђује пројекте за извођење радова и изводи те радове на непокретним културним добрима; остварује увид у спровођење мера заштите и коришћење културних добара и друге послове утврђене Законом.
Током три деценије свог рада и постојања, Завод је учествовао у релизацији обнове значајног дела градитељског наслеђа на подручју своје надлежности. Обновљени су бројни сакрални објекти, поменућемо: Алмашку, Успенску и Саборну цркву, Синагогу, римокатоличку цркву Име Маријино, римокатоличка црква у Футогу, православне цркве у Сремској Каменици, Руменки, Футогу, Буковцу и Кисачу, Манастир Ковиљ, фортификациони објекти и појединачне грађевине унутар комплекса Горње и доње Петроварадинске тврђаве са подграђем, као и објекти профане архитектуре међу којима: Градска кућа, Змај Јовина гимназија, здање Матице српске, Платонеум, Грчка школа, Музеј и Архив Војводине, Стрељана, Јодна бања, домови здравља у Милетићевој улици и на Булевару Михајла Пупина, Стара пошта. Изведени су пројекти за уређење Успенског, Алмашког, Јеврејског и Католичког гробља. Великим делом реализовани су конзерваторски пројекти обнове фасада у Старом језгру, као и више десетина вредних појединачних кућа у ширем центру града.
Последња декада у раду Завода обележена је и интензивним заштитним археолошким истраживањима која се спроводе на великом броју локалитета на територији града. Резултати ових истраживања су прилог историји Новог Сада и доносе нова сазнања о његовој прошлости и континуитету настањивања од раног неолита и почетка земљорадње до позног срењег и новог века. Значајно место заузели су и истраживачки радови на изради елабората за припрему предлога за утврђивање објеката за споменике културе и истраживање и евидентирање целина које уживају предходну заштиту. Реализација изузетно захтевног и сложеног пројекта обнове Београдске капије је тренутно у току, као и поступак прекатегоризације Петроварадинске тврђаве и њене заштићене околине у културно добро од изузетног значаја.
Од новијих публикација свакако треба истаћи: Културна добра Новог Сада и Уметничку топографију Новог Сада. У циљу презентације рада Завода у последње две године реализоване су две изложбе: ˮУ мету” о радовима на објекту у улици Антона Чехова бр. 4 у септембру 2012. године и” Дунавска улица од капије града до споменика културеˮ у част обележавања тридесет година од оснивања у новембру 2013. године. Своје радове сарадници Завода редовно објављују у стручним публикацијама и излажу на стручним скуповима.
Свој допринос раду Завода у протеклих тридесет година дали су: Пушкар Војислав, Јовановић Слободан, Весна Маријански, Зорић Јован, Станчић Владимир, Станчић Донка, Станојевић Гордана, Микитишин Грозда, Шаиновић Милан, Илијћ Дејан, Момчиловић Иван, Гобец Милан, Суботин Сава, Дондур Марија, Црквењаков Срђан, Др. Ђукановић Дубравка, Митровић Владимир, Стегњајић Владимир, Стојановић Никола, Вукајлов Бранислав, Маринчић Натко, Добрић Катарина, Простран Горан, Ћеран Милан, Вишекруна Данка, Грозданић Милутин, Петаковић Бранка, Милосављевић Верица, Матић Мирослав, Рис Гордана, Србуловић Ђорђе, Мишљеновић Миодраг, Бабић Слободанка, Веселинов Душанка, Др. Парошки Милан, Лазић Јованка, Ползовић Љиљана, Новаковић Милена, Јовановић Милена, Челекетић Александар, Загоричник Татјана, Коњевић Милан, Нешков- Репић Ивана, Шијан Наташа, Томић Зоран, Татић Александар, Јакшић Ђурађ, Станулов Весна, Максимов Катарина, Прица Гордана, Зековић Александра, Копања Мирослав.
Нема коментара