Krst se nalazi unutar granica evidentirane celine Stari majur, dobra koje uživa prethodnu zaštitu.

Prvi podatak o postajanju krsta na ovoj lokaciji nalazimo na Uporednom planu Tvrđave, Hornverka i grada Petrovaradina iz 1750. godine pukovnika J.Steigera. Današnji krst podignut je o trošku Katarine Piler 1926. godine umesto starog drvenog krsta iz 1816. godine. Funkcija mu je bila da štiti žitelje Petrovaradina od vremenskih nepogoda i zla.

Podignut je na četvorougaonoj betonskoj bazi, sa ogradom od kovanog gvožđa. Gabaritom i oblikovanjem nalikuje krstovima koji se nalaze u sklopu Staromajurskog groblja na Trandžamentu, Novomajurskog groblja i ispred crkve kod svetog Roka. Izrađen je od betona , završno obrađen u veštačkom kamenu. Figura Hrista izrađena je od lima i farbana, pričvršćena gvozdenim klinovima, kao i pločica sa natpisom INRI koja se nalazi iznad.

Krst je bio veoma oštećen sa jasno izraženim otklonom od vertikalne ose, koji se kretao od baze samog krsta iznad postamenta gde se uočavalo veliko oštećenje na samoj granici loma, sa popucalim i odvojenim delovima spoljne obloge i degradiranim betonskim jezgrom. Pukotine su prisutne i na samom postamentu, i to različitog stepena.  Polazište većine pukotina su gvozdeni ankeri koji su usled korozije prouzrokovali naprsnuća spoljne obloge,  što je omogućilo prodor vode u samu strukturu krsta i dalje destruktivno delovanje mraza. Spojnice između elemenata krsta su bile degradirane. Uočljivo je i prisustvo  mahovine i lišajeva kao i zaprljanja usled atmosferskih uticaja. Figura Hrista je sa vidnim oštećenjima u vidu ulubljenja i perforacija. Svi gvozdeni elementi su bili korodirani i zaprljani.

Osnovno konzervatorsko-restauratorsko opredeljenje je očuvanje autetičnosti ukupnog arhitektonskog korpusa, gabarita, svih konstruktvnih i dekorativnih elemenata, originalnog materijala i celokupnog likovnog izraza.

Projekat je izrađen u skladu sa uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada i uz saglasnost Zavoda. Nadzor nad radovima je takođe vršio Zavod.

Spomenik je demontiran i konzervatorsko-retauratorski radovi su obavljeni u radionici. Statička sanacija je izvedena korišćenjem metoda kojima je izvršena konsolidacija i stabilizacija celokupnog sklopa. Uklonjene su naslage čađi, masnoće od smoga i druge nečistoće, lišajevi i mahovina sa spomenika.

Ograda je restaurirana i spomenik je po završetku radova montiran na prvobitno mesto.

Obnova krsta u Ulici patrijarha Rajačića

Obnova krsta u Ulici patrijarha Rajačića

Obnova krsta u Ulici patrijarha Rajačića

Obnova krsta u Ulici patrijarha Rajačića

U utorak, 6 aprila 2021. godine, sa početkom u 12,00 sati, Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada je organizovao  obeležavanje 80-godišnjice početka napada nacističke Nemačke i njenih saveznika na Kraljevinu Jugoslaviju.

Obeležavanje je  održano  u Kisačkoj ulici, kod broja 62, na mestu na kom je 6 aprila 1941. godine, mitraljirana iz nemačkog aviona pogrebna povorka. Prema dosadašnjim saznanjima,  tada je stradalo 12 civila koji su se nalazili u povorci (11 žena i 1 dete). Na mestu stradanja Zavod je postavio spomeničko obeležje. Pomen stradalima održalo je sveštenstvo Srpske pravoslavne opštine novosadske,  prisutnima su se obratili Dalibor Rožić, član Gradskog veća za kulturu, Zoran Knežev, hroničar Novog Sada, Lazar Prodanović sin jedne od žrtava i mr Siniša Jokić, direktor Zavoda za zašti. Tom prilikom, Dalibor Rožić, član Gradskog veća za kulturu, je ukazao na značaj negovanja istorijskog nasleđa i kulture sećanja. Direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada mr Siniša Jokić pojasnio je šta se dogodilo u Kisačkoj ulici 6. aprila 1941. godine.

Tog dana grupu naših sugrađana koja se kretala ka Almaškom groblju, ispraćajući kovčeg napala je nemačka avijacija. Oni su se avionima spuštali nisko i vršili likvidaciju mitraljeskom paljbom po našim sugrađanima koji su išli na pogreb. Prema dostupnoj dokumentaciji utvrdili smo da je tada poginulo dvanaest osoba, među njima i dete od dvanaest godina, a oko 20 je ranjeno. Mi smo uspeli da ovaj događaj istražimo i predočimo javnosti, postavljajući spomen ploču sa imenima stradalih, a sve u cilju da se ovakvi zločini nikada ne zaborave i ne ponove – rekao je mr Siniša Jokić.

Spratna kuća u Zmaj Jovinoj 6 sagrađena je verovatno tokom prve polovine  XIX, sedamdesetih godina XX veka urađena je rekonstrucija objekta, kada je vraćen jedan od mogućih izgleda. Deo je prostorno kulturno-istorijske celine Staro jezgro Novog Sada.

U okviru  projekta Konzervatorsko restauratosrski radovi na obnovi uličnih fasada i krovova u Petrovaradinu i Novom Sadu XII faza – Partija 3  izvedeni su radovi na kompletnoj obnovi fasade (zidarski, gipsarski, molersko farbarski radovi), kao i obnova prozora, oluka i dela krova.

Radovi su  trajali u preiodu od 25.01.2021. godine, do 08.03.2021. godine.

Konzervatorsko-restauratorski radovi na obnovi kapije u dvorištu Akademije umetnosti  započeti su 1.marta 2021. godine  i rok za njihovo izvođenje je 90 radnih dana od uvođenja u posao. Radovi obuhvataju: pripremne, izolaterske, zidarske, limarske, stolarske, molersko-farbarske i razne radove.

Današnji objekat  adaptiran  je 1964. godine po projektu Đorđa Tabaković za potrebe Akadimije.  Arhitekta se potrudio da i pored prilagođavanja  zgrade novim potrebama sačuva njen osnovni izgled  na taj način  je  do danas  očuvan   osnovni korpus objekta  iz 1841.godine.

Priča o objektima koji su postojali na ovom mestu vraća nas  u prvu polovinu 18.veka. „Špitalj“ ili „Ubogi dom“ za beskućnike i bolesne na ovom mestu   je bila skromna prizemna kuća. Vladika Visarion Pavlović dobio je 1741. dozvolu da podigne bolnicu ali o njoj nema podataka sve do 1748. godine.  Kuća je  građena od čvrstog materijala sa četiri sobe i dve kuhinje čija je vrednost procenjena na 3394 forinte. Tokom vremena ova zgrada je više puta obnovljana i prepravljana. Proširena je 1803. kupovinom kuće Dimitrija Mijatovića. Zaslugom Marije pl. Stanisavljević i trgovca Marka Popovića dozidan je sprat 1841, tako da je sa novodobijenim prostorom omogućen smeštaj sto bolničkih kreveta. Bolnica nije stradala 1849. godine, a  i pored sprovedene preadaptacije za novu namenu u osnovnom korpusu ostala je neizmenjena.

Jednospratna zgrada je izduženom pravougaonom osnovom postavljena na uličnu regulaciju. Uz desnu bočnu stranu je kratka ograda sa dva masivna stupca, na prolazu ka Trgu Marije Trandafil. U zaleđu je dvorište omeđano visokim zidom sa monumentalnom baroknom kapijom, gde se graniči sa portom Nikolajevske crkve. Na fasadi iz Ulice Đure Jakšića je niz od jedanaest osa prozora u malterskim okvirima i ravno obrađene površine, bez dekoracije. Na soklu nema podrumskih otvora, fasada je bez kordonskog venca a na tavanskom nadzitku izostali su otvori. Ulaz, postavljen na desnu bočnu fasadu, vodi u hol sa dugačkim hodnikom ka dvorištu i prostorijama u nizu prema ulici. Na sredini prizemlja je stepenište za sprat. Pruska kapa, kao svodna konstrukcija nad prizemljem, autentični je graditeljski sloj iz vremena proširenja i nadogradnje objekta. Na dvorišnom zidu su polukružni otvori.

Na masivno zidanoj kapiji sa polukružnim ulazom su jednostavni plitki pilastri, profilisani luk sa završcem, a iznad horizontalno postavljena ploča na kojoj je dominantna atika barokne konture, flankirana volutama. Identične volute, samo nešto većih dimenzija, postavljene su i na zidanu ogradu i prislonjene uz gornji deo kapije. Drvena krila izvedena letvama u karakterističnom slogu i luneta u radijalnom, moguće da su vremenom menjani.

Poštovane koleginice i kolege,

Obaveštavamo vas da su u toku pripreme za sledeću fazu vakcinacije koja podrazumeva zaposlene u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, komunalnim i javnim preduzećima, kao i pravosuđu.

Molimo vas da sve zaposlene u vašem organu, kao i sve zaposlene iz organa, organizacija, ustanova, službi i preduzeća koja su pod vašom nadležnošću ili nadzorom, a koji su zainteresovani za vakcinaciju protiv COVID-19, obavestite da mogu da iskažu interesovanje za vakcinaciju popunjavanjem upitnika na portalu:

Takođe, molimo vas da na vašim veb-stranicama postavite baner ka portalu za iskazivanje interesovanja za vakcinaciju protiv COVID-19.

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković,  u prisustvu Dalibora Rožića, člana Gradskog veća za kulturu i mr Siniše Jokića, direktora Zavoda, obišla je Petrovaradinsku tvrđavu sa podgrađem. Na kapitalnom  projektu  obnove ovog  kulturnog dobra od velikog značaja  radi se od 2016. godine,  i  do sada  je uloženo 500 miliona dinara, rekao je Jokić i izrazio zahvalnost svim učesnicima u projektu jer su rezultati više nego vidljivi. „Obnovljeno je skoro celo podgrađe Petrovaradinske tvrđave, svi ciljni objekti i nastavićemo da obnavljamo i ostale prostorne celine tvrđave, kao i druge delove grada jer je to naše kulturno nasleđe“, izjavio je direktor Zavoda.

Za nastavak projekta  Ministarstvo kulture i informisanja je  u budžetu za 2021. godinu izdvojilo 300 miliona dinara, istakla je ministarka. Sredstva će biti uložena  u obnovu  više objekata kao što su  Duga kasarna, Bastion sv. Leopolda, Jednostavna kasarna i pet tvrđavskih kapija.

„Ubeđena sam da će i ova sredstva biti utrošena na pravi način i da će Novi Sad dobiti novi deo o kojem godinama maštamo svi mi koji smo iz ovog grada, ali i da će postati deo grada koji će privući, kako novosađane tako i turiste iz celog sveta kada prođe ova pošast koja nas je zadesila sa virusom Kovid 19“, rekla je ministarka Gojković.

Ona je dodala da je spoj kulture i turizma nerazdvojiv i da u Novom Sadu ima mnogo toga da se vidi kada je kultura u pitanju, kao i da tu postoji pravi spoj prošlosti, odnosno kulturnog nasleđa, sa sadašnjošću i budućnošću.

S obzirom da je projakat Evropska prestonica kulture od nacionalnog značaja, Ministarstvo će obratiti posebnu pažnju i unaprediti saradnju sa Gradom Novim Sadom i Fondacijom „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ kako bi 2022. godine opravdali ovu titulu, podvukla je Gojković.

Član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić je naglasio da im je želja da na najbolji mogući način očuvaju ovo kulturno, istorijsko, graditeljsko i arhitektonsko nasleđe kako bi u narednom periodu postalo kulturno turistički centar oživljen preko kulture i umetnosti.

Prilikom   susreta razmatrana je mogućnost za dalja ulaganja u objekte u sklopu ove prostorno kulturno-istorijske celine  poput  Špilerove kuće,  vojnih  i sakralnnih  objekta.