Grad Novi Sad i Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada organizuju Seminar „Obnova, održavanje i promocija tvrđava – nacionalni zadaci razvoja u evropskim okvirima“ koji će se održati 1. septembra 2017. godine u Oficirskom paviljonu na Petrovaradinskoj tvrđavi (Gornja tvrđava).

Osnovna ideja Seminara je prezentacija i afirmacija fortifikacijskog nasleđa Srbije, sa posebnim osvrtom na dunavsku regiju. Potencijali ove vrste kulturnog nasleđa biće predstavljeni inostranim ekspertima sa dugogodišnjim iskustvom na evropskom nivou, kao i kolegama iz regiona, koji će takođe svojim primerima doprineti širem razumevanju ove specifične teme. Prevashodni cilj ovog skupa je upoznavanje, uspostavljanje kontakata i pokretanje inicijative za nove INTERREG  projekte u okviru Evropske kulturne rute „FORTE CULTURA“.

Seminar se organizuje na inicijativu prijateljske organizacije ECCOFORT iz Nemačke, u saradnji sa Danube Competence Centre iz Beograda i uz podršku Nacionalnog komiteta ICOMOS Srbija, Europa Nostra Srbija i ICOFORT Hrvatska. Pored organizatora, svojim izlaganjima će taj dan aktivno doprineti i domaći inostrani stručnjaci iz oblasti zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa, kao i iz oblasti turizma.

Fotograf: Nenad Šeguljev

Fotograf: Nenad Šeguljev

Fotograf: Nenad Šeguljev

Fotograf: Nenad Šeguljev

Fotograf: Nenad Šeguljev

Fotograf: Nenad Šeguljev

Fotograf: Nenad Šeguljev

Fotograf: Nenad Šeguljev

Fotograf: Nenad Šeguljev

Fotograf: Nenad Šeguljev

Za dodatne informacije o ovim organizacijama, možete se informisati na sledećim linkovima:

http://www.eccofort.eu/index.php

http://www.forte-cultura.eu/en/

http://danubecc.org/about-dcc/

http://europanostraserbia.org

http://icomos-serbia.com

Prezentacija pod nazivom Digitalizovano nasleđe GOVORI! – Prezentacija projekta Novosadsko kulturno blago na sajtovima i multimedijalnog vodiča Oroundo (Oroundo), održaće se 8. juna 2017. godine u 12 časova u Dunavskoj 35. Tom prilikom će stručnjaci Muzeja prikazati rezultate primene digitalnih tehnologija u domenu vidljivosti i dostupnosti kulturnog nasleđa, što je krajnji cilj u procesu njegove digitalizacije. Kao matična ustanova za muzeje i muzejske zbirke na teritoriji AP Vojvodine, Muzej Vojvodine je lider na polju digitalizacije kulturnog nasleđa. Već deceniju ističe se u primeni informaciono-komunikacionih tehnologija i tako daje primer dobre prakse drugim ustanovama kulture.

Projekat Novosadsko kulturno blago na sajtovima realizovan je u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada kao nastavak uspešne dugogodišnje saradnje na polju digitalizacije, a uz podršku Ministarstva kulture i informisanja RS, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Grada Novog Sada.

Digitalizovano nasleđe GOVORI!

Digitalizovano nasleđe GOVORI!

Digitalizovano nasleđe GOVORI!

Digitalizovano nasleđe GOVORI!

Iskorak kulture u digitalnom okruženju predstavlja i prvi primer javnog i privatnog partnerstva u domenu prezentacije i promocije kulturnog nasleđa upotrebom savremenih tehnologija. U pitanju je multimedijalni vodič na pet jezika (srpski, engleski, nemački i jezici nacionalnih manjina – mađarski i slovački), koji je nastao saradnjom između Muzeja Vojvodine i kompanije Oroundo. U realizaciji ovog projekta pomogli su: Radio-televizija Vojvodine, Nacionalni saveti slovačke i mađarske nacionalne manjine.

Pravna sekcija Društva konzervatora Srbije održala je redovan godišnji sastanak na Čeneju, Novi Sad, u petak 26. i subotu 27. maja 2017. godine u organizaciji Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada. Sastanku su prisustovali pravnici iz svih zavoda u Srbiji, kao i Nikola Šeatović, predstavnik Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Ljiljana Trifunović-Ratković, zamenik direktora Arhiva Jugoslavije, Vesna Ćirić, iz Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, Beograd.

Na dnevnom redu su bile teme  vezane za  primenu propisa iz redovne delatnosti zavoda: primeni novog Zakona o opštem upravnom postupku u zavodima za zaštitu spomenika kulture, Zakona o stanovanju, iz Zakona o kulturnim dobrima, Javnih nabavki i dr.

Radni deo Skupa je održan na „Mitinom salašu” na Čeneju, u autentičnom salašarskom  ambijentu u kome je vlasnik imanja  Mita Miodragović  uspeo da održi sve elemente tradicionalnog salašarskog života Južne Bačke.

Budućnost nasleđa, kako pokretnog tako i nepokretnog, u velikoj meri će zavisiti od odluka i delovanja sadašnjih mladih generacija, koje će biti lideri i donosioci odluka sutrašnjice. Iz tog razloga stručnjaci koji se bave zaštitom kulturnog nasleđa ukazuju na izuzetnu važnost edukacije najmlađih. Programi saradnje ustanova zaštite i muzeja sa školskim i predškolskim ustanovama  su prisutni u evropskim zemljama decenijama unazad, a od nedavno se realizuju u našoj zemlji.

Zmajeve dečje igre, Međunarodni centar za književnost za decu i Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, po prvi put ostvaruju saradnju u okviru 60. „Zmaj Jovinih igara” u nameri da zajednički realizuju projekat edukacije naših najmlađih sugrađana. Tema je kulturno  i graditeljsko  nasleđa Novog Sada i njegovo  očuvanje. Ove godine kao mesto dešavanja odabrano je Staro jezgro Novog Sada, prostorno kulturno-istorijska celina. Šetajući ulicama Starog jezgra u društvu Aleksandre Zeković, saradnice Zavoda, mališani će se upoznati sa istorijatom ovog dela grada,  poznatim ličnostima koje su tu živele i radile, važnim objektima, kao i osnovnim terminima vezanim za zaštitu nepokretnog nasleđa.

Edukativne šetnje pod nazivom Kroz ulicu lipa   biće realizovane 7, 8 i 9 juna,a  glavni junaci ove lepe priče su naši mali sugrađani iz vrtića Veverica, Čarolija, Vilenjak i Pčelica  i učenici drugog i trećeg razreda OŠ Đura Jakšić iz Kaća.    

Dana 23. 05. 2017. godine, Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada  započinje radove na obnovi fasada u podgrađu Petrovaradinske tvrđave. Prva faza obuhvata  radove na  6 fasada od  ukupno 21 koliko je planirano za ovu godinu po Akcionom planu koji je sačinio Zavod za zaštitu spomenika kulture. Fasade koje su obuhvaćene prvom fazom  pripadaju objektima u : Beogradska 2, Beogradska 4, Beogradska 8, Trg vladike Nikolaja 1, Trg vladike Nikolaja 3 i Lisinskog 2.

Za 2017. godinu planirana je obnova fasada 21 objekta u podgrađu, za što je obezbeđeno 100.000.000,00 dinara. U planu su sledeći objekti:

Uslove za sprovođenje mera tehničke zaštite za obnovu fasada utvrdio je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Beograd, tehničku dokumentaciju je pripremio Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, kao i sprovođenje postupka Javne nabavke. Izvođači radova na prvih šest fasada  su „Ornament investinženjering“ i „Niković Company“ doo iz Beograda. Rok za izvođenje radova je 50 kalendarskih dana.

Stručnjaci Zavoda vodiće stručni nadzor nad izvođenjem radova.

Radovi obuhvataju kompletnu obnovu oštećenih i degradiranih elemenata uličnih fasada, radove na restauraciji  i konzervaciji vučene i ornamentalne malterske plastike, detalja izvedenih iz gipsa, terakote, restauraciju fasadne stolarije i vajarskih dela –figura svetaca u nišama pročelja. Radovima je obuhvaćena i demontaža i izrada novih olučnih horizontala i vertikala, izrada uvodnog lima, kao i ponovna opšivanja elemenata na fasadi. Predviđen je i pretres pripadajućeg dela krova u zoni ulične fasade. Stara originalna stolarija se restaurira-konzervira i farba, uz zamenu potpuno degradiranih elemenata. Ovim radovima obuhvaćena je  samo fasadna strana prozora sa spoljašnjim krilima. Konzolne svetiljke javne rasvete od kovanog gvožđa se restauriraju i konzerviraju.

U okviru manifestacije „Muzeji Srbije deset dana od 10 do 10″ koja će se održati od 11. do 20.maja 2017. godine Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada 12.maja organizuje izložbu“Trg slobode-srce grada“ kojom će biti predstavljena prošlost centralnog gradskog prostora.

Spomen-ploča, posvećena dr Janku Gombaru, rad slikara Pavla Blesića iz Sombora, postavljena je davne 1967. godine, na kući u istoimenoj ulici, na broju 97 u Kisaču, u kojoj je dr Gombar živeo i iz koje je odveden u Dahau, gde je ubijen, 1945. godine .

Ploča je izrađena od bakarnog lima koji je usled dejstva vremenskih uslova   korodirao, tako de  je tekst na ploči bio gotovo nečitljiv.  Prilikom obnove objekta   saradniici  Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada skinuli su ploču i preneli je u prostorije Zavoda na konzervaciju i restauraciju.

Obnovljena spomen ploča Dr Janku Gombaru u Kisaču

Konzervatoresko-restauratorske radove je obavio Siniša Zeković, slikar-konzervator Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture , a spomen-ploča je, po završetku obnove fasade vraćena na svoje prvobitno mesto.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada zahvaljuje kolegi Zekoviću na angažovanju u obnovi ovog spomen-obeležja.

Srećne božićne i novogodišnje praznike želi vam Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada.

Ovogodišnji redovni skup Sekcije arhitekata Društva konzervatora Srbije održan je u Sremskoj Mitrovici,  8. i 9. 12. 2016.godine. Skup na temu Zaštitne konstrukcije nad napokretnim kulturnim dobrima organizovao je Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Sremske Mitrovice.   Arhitekete i arheolozi  – konzervatori upoznati  su sa iskustvima prilikom izgradnje zaštitnih nadstrešnica na Medijani u Nišu, Detlaku u  Republici  Srpskoj, lokalitetu  Sirmijuma u Sremskoj Mitrovici, Viminacijumu i Lepenskom Viru.

Nadgrobni spomenik porodice Čenazi ( utvrđen za spomenik kulture 1997. godine ) demontiran je pre par meseci i prebačen u konzervatorsku radionicu Đorđević u Beogradu.

Spomenik se godinama nalazio u lošem stanju koje je iziskivalo opsežne konzervatorsko-restauratorske       radove:  detaljno čišćenje,čišćenje zadnjih vertikalnih ploča od  nalepljenog  betona, čišćenje pukotina  od neadekvatnih, predhodnih sanacija, vađenje starih ankera, sanaciju nedostajućih delova i pukotina, rekonstrukciju nedostajućih glava od belog kamena.Za rekonstrukciju je korišćen beli kamen – mermer koji po svojim karakteristikama  odgovara kamenu od koga su bile izrađene originalne glave. Radovi su nedavno završeni i odvijali  su se  uz konzervatorski nadzor saradnika Zavoda prema konzervatorsko-resturatorskom  projektu.

Spomenik se trenutno nalazi u depou pomenute radionice  gde će i ostati dok se ne stvore adekvatni uslovi za njegovu montažu  na odabranoj lokaciji ispred banke Inteza.

Radovi na sanaciji ograde oko objekta „ Oficirski dom ˮ na Beogradskom keju u Novom Sada završeni su u septembru 2016. godine.  Sanacija je izvedena na  osnovu Uslova i mera tehničke zaštite koje je Zavod za zaštitu spomenika kulture  izradio početkom 2014 god. i Glavnog arhitektonsko-građevinskog projekta rekonstrukcije-sanacije ograde, urađenom od strane „Šidprojektˮ DOO ŠID. Izvođač radova je bila „NPN GRADNJA ”  DOO iz Novog Sada. Konzervatorski i stručni nadzor nad radovima takođe je vršio  Zavod.

 Zbog svojih izrazitih arhitektonsko-urbanističkih, kulturno-istorijskih i likovnih vrednosti,  celina „Beogradski kej” u Novom Sadu ( pa i objekat na Beogradkom keju br.9, kao jedinica celine), evidentirana je kao prostor vredan i od značaja za zaštitu graditeljskog nasleđa. (Dnevni list „Dnevnik“ od 20. juna 2013.)

Ograda je novijeg datuma, pretpostavlja se da je  izgrađena tek nakon velike poplave 1965.godine, kada  je ceo teren nasut bar 2 metra a bašta ostala na „staroj“ visini.

Zatečeno stanje zaštitne ograde postavljene po obodu parcele pre početka radova  je bilo izrazito loše. Na pojedinim potezima, a naročito iz Dunavske i Ulice Miloša Bajića ograda  je bila statički nestabilna, bez vezivnog materijala i sklona padu (tri stuba su bila vezana čeličnim užadima). Pretpostaka  je da je uzrok  drvored zasađen tik uz parapetni zid. Kape na pojedinim zidanim stubovima ograde su nedostajale a metalne ispune ograde su bile zarđale i neujednačene.

Radovi na sanaciji  ograde su započeti  7.marta i okončani  16.septembra  2016.

U dnevnom  listu„ Dnevnikˮ  13. oktobra 2016. godine objavljen je oglas kojim Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada obaveštava vlasnike i pravna lica da je celina „ Dela Ulice Likijana Mušickogˮ na Rotkvariji u Novom Sadu evidentirana kao nepokretnost koja uživa prethodnu zaštitu.

Ulice Lukijana Mušickog i Vuka Karadžića, zajedno sa delom ulice Arhimandrita Jovana Rajića, predstavljaju još uvek celovit graditeljski ambijent, koji je, pre nekoliko decenija imao daleko veći obuhvat, kao prepoznatljiv element istorijskog dela Novog Sada, poznatog pod nazivom  „Rotkvarija“. Ovaj deo je počeo sa urbanizacijom terena u godinama kada su u njegovom središtu izgrađena kapela Sv. Jovana (1755. godine).

Već od druge polovine 19. veka, a znatnije na prekretnici dva veka, moguće je pratiti sukcesivnu promenu nasleđenih arhitektonskih prilika. One su bile direktno uslovljene izmenom socijalne strukture stanovništva (npr. kuća trgovca Miloša raletića u ul. Jovana Subotića br. 21). Naime, grad se polako širio i na nekadašnju teritoriju ruralne odnosno zanatske Rotkvarije. Grade se veliki privredni objekti („Fajtov mlin“), prostor osvaja parterna građanska arhitekturakoja prati aktuelna stilska dešavanja, pošto je projektuju poznata graditeljska i projektantaska lokalna imena. Domobranska kasarna (1897.god.), po projektu graditelja Kicveger Imrea, na uglu ulica Vojvode Bojovića i Lukijana Mušickog, postaje dominantan arhitektonsko-urbanistički znak.

O ovom periodu svedoče izuzetno vredni ambijenti u ulicama Lukijana Mušickog, Arhimandrita Jovana Rajića i Vuka Karadžića (niz kuća službenika Fajtovog mlina).

Na osnovu postojeće arhivske građe, odnosno sačuvanih originalnih planova većeg broja kuća, može se videti da je graditeljskonasleđe u ulici Lukijana Mušickog i njenoj okolini, nastajalo od druge polovine 19. veka do Drugog svetskog rata, te da su zastupljeni uglavnom svi tada vladajući stilovi, od istorizma, secesije do moderne. Od graditelja i projektanata , koji su svojim delima već bili prisutni u gradu, na prostoru ovog dela grada stambene kuće (uglavnom parterne i visokoparterne) projektovali su Anton Tikmajer, Filip Šmit, Viljem Lerer, Vulko Aleksandar, Frank Stefan i dr.

(iz dokumentacije Zavoda)

„ Rimski novac iz Petrovaradina ” izložba autora Nadežde Savić, arheologa- muzejskog savetnika, otvorena je u četvrtak 29. septembra u Muzeju grada Novog Sada na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Izložba prikazuje novac iz rimskog perioda ( 1- 4 vek naše ere) koji je pronađen tokom 

arheoloških istraživanja na Petrovaradinskoj tvrđavi i Petrovaradinu. Rimski novac je dragocen izvor za proučavanje političke i ekonomske istorije, kao i istorije umetnosti carstva. Takođe je i nezaobilazno sredstvo za datovanje pokretnih i nepokretnih arheoloških nalaza.

Svečanom otvaranju izložbe  su prisustvovali brojni posetioci i predstavnici medija, a izložbu je otvorio mr Siniša Jokić, v.d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada.

Obnova oštećenih delova postamenta na spomeniku Janiki Balažu, koji se nalazi na Trgu neznanog junaka, ispred br. 8, započela je  u petak, 23. septembra 2016.godine,  u skladu sa gradskom Odlukom o podizanju i održavanju javnih spomenika. Obnova se obavlja po uslovima i uz nadzor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, uz znanje i saglasnost autora spomenika. Kompletnu sanaciju obaviće, u vidu donacije, firma „AMT Uniagent“ iz Futoga, vlasnika Miloša Teofanova.

G. Teofanovu služba zaštite se zahvaljuje na donaciji

U prostorijama Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Beogradu 28. 07. 2016. godine održan je radni sastanak na kojem su prisutvovali predstavnici zavoda za zaštitu spomenika kulture u Srbije, zaduženi za digitalizaciju dokumentacije. Cilj sastanka su bile smernice i predlozi za izradu jedinstvenog softvera za digitalizaciju. Predstavljena su dva aplikativna rešenja za digitalizaciju nepokretnih kulturnih dobara, jedan Matematičkog instituta SANU, a drugi Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada. Ivana Neškov-Repić (istoričar umetnosti, pomoćnik direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada) i Natalija Vulikić (informatičar u Matičnoj službi Muzeja Vojvodine) održale su prezentaciju pod nazivom Digitalizacije je stigla – u Zavod, koja govori o rezultatima rada na digitalizaciji dokumentacije u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada.

Prezentacijom su predstavljeni rezultati rada na polju digitalizacije pomoću aplikacije ZIMUS, softvera za elektronsku obradu dokumentacije o nepokretnom kulturnom nasleđu. Svi prisutni su na demo verziji baze podataka Zavoda mogli da steknu uvid u softver i do sada digitalizovanu dokumentaciju, kao i foto-dokumentaciju.

Ivana Neškov-Repić, istoričar umetnosti, pomoćnik direktora

Na trećoj međunarodnoj konferenciji „ Očuvanje i unapređenje istorijskih gradova,”  koja je održana 12. i 13.maja, 2016.godine u Sremskim Karlovcima, Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada uzeo je učešće  u tematskoj oblasti -Upravljanje kulturnim dobrima- drugog dana konferencije. Slobodanka Babić i Katarina Maksimov, arhitekte-konzervatori, prezentovale su svoj  rada „ Tvrđava Petrovaradin za XXI vek uloga konzervatora u kreiranju scenarija razvoja.”

Manifestacija Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10  u drugoj godini svog postojanja uključuje veliki broj muzeja i ustanova kulture u Novom Sadu. Kao rezultat ovog  velikog interesovanja   nastao je vrlo raznovrstan i bogat   program. Tokom deset dana trajanja manifestacije, od 12. do  21. maja, publika će pored stalnih postavki muzeja moći da poseti i uživa u brojnim  izložbama, predavanjima, koncertima, radionicama za decu i odrasle, projekcijama filmova.  Ove godine Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada daje svoj doprinos programu manifestacije organizovanjem  dve šetnje po Petrovaradinskoj tvrđavi sa podgrađem.                                                                                                                                     Prva šetnja je planirana za utorak ,17. maj sa početkom u 12 časova u ukupnom trajanju od 90 do 120 minuta. Zinteresovani građani imaće priliku da u društvu Slobodanke Babić, arhitekte- konzervatora obiđu podgrađe, najznačajnije objekte i kompleksa Vojne bolnice, kao i dela fortifikacijskog sistema Vaserštata i čuju zanimljivo predavanje o ovom delu  prostorno kulturno-istorijske celine. Mesto okupljanja je ugao Štrosmajerove ulice i Trga vladike Nikolaja.

Druga šetnja je organizovana u subotu 21.maja u 11 časova, mesto okupljanja je plato kod crkve Sv. Juraja u Štrosmajerovoj ulici.  Ovog puta Slobodanka Babić će zainteresovane sugrađane voditi u šetnju bedemima Gornje tvrđave i Hornverka  i govoriti o izgubljenoj baštitni tvrađave,  fortifikacionim sistemu Gornje tvrđave i Hornverka. Ukupno trajanje šetnje je 120 minuta.

U okviru projekta „Rehabilitacija Petrovaradinske tvrđave – Izrada menadžment plana“, Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, zajedno sa Europa Nostra Srbija održao je jednodnevnu edukativnu radionicu „Metodologija izrade menadžment planova“ 14. decembra 2015. godine.

Predavač je bila dr Višnja Kisić, istoričarka umetnosti i generalni sekretar Europa Nostra za Srbiju, autorka metodologije i priručnika za izradu Planova upravljanja kulturnim nasleđem, primenjenog na pionirskom regionalnom projektu koji je obuhvatao izradu planova upravljanja 7 kulturnih dobara u 7 zemalja Jugoistočne Evrope. Posebno je bila angažovana, kao autorka i trener, na radionicama izrade planova upravljanja za arheološke lokalitete Iustiniana Prima (Caričin Grad, Lebane, Srbija) i Siscia (Sisak, Hrvatska).

Na poziv za učešće u radionici odazvale su se kolege iz nekoliko zavoda za zaštitu spomenika kulture: Valjevo, Kragujevac, Novi Sad, Petrovaradin i Sremska Mitrovica. Pored njih, prisustvovali su i članovi radnog tima za izradu Menadžment plana Petrovaradinske tvrđave.

Celodnevni program sastojao se iz interaktivnog razgovora učesnika sa Višnjom Kisić koja je u više sesija podelila sva svoja znanja i iskustva na ovu temu. Objasnila je osnovne principe metodologije, koji je potrebni sadržaj jednog plana upravljanja kulturnog dobra, moguće pristupe u radu na izradi, sa posebnim osvrtom na shvatanje vrednosti kulturnih dobara u kontekstu vremena i prostora. Prikazala je primere izrađenih Menadžment planova za Caričin grad u Srbiji i Sisak u Hrvatskoj i ispričala zanimiljive anegdote i iskustva u procesu njihove izrade.

Ostvareni su važni kontakti između stručnjaka iz različitih zavoda i Europa Nostra Srbije, jedne od najvažnijih udruženja na ovim prostorima koji se bave zaštitom nepokretnog kulturnog nasleđa. Dogovorena je i, preko potrebna, buduća saradnja u sledećoj godini.

Svoj prostor, za održavanje radionice, nesebično je ustupilo Društvo arhitekata Novog Sada (DaNS)

Srećne novogodišnje i božićne praznike, i uspešnu 2016. godinu želi vam Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada.

Zgrada kapele se nalazi na jevrejskom groblju u ulici Doža Đerđa u Novom Sadu na katastarskim parcelama br.4601/1 (kapela)  i 4601/2 ( groblje) KO Novi Sad II. Jevrejsko groblje sa kapelom je u okviru   celine  “ Groblja van upotrebe“  zaštićeno Rešenjem br. 01-297/2-84, a Odlukom  “Sl. List APV“ br. 25/91 “ Groblja van upotrebe“ utvrđeno za prostornu kulturno-istorijsku celinu – kulturno dobro od velikog značaja.

Od 2004. pa do 2007. godine vršeni su različiti građevinski radovi na kapeli – sanacija krova i zamena pokrivača velike kapele, sanacija unutrašnjeg svoda kapele i na kraju  obnova  fasada kapele. Zbog nedostatka sredstava izvedeni su radovi samo na uličnim fasadama i dvorišnoj fasadi velike kapele i zamenjeni oluci.  Ostale su nesanirane bočne fasade velike kapele kao i kuće domara uz kapelu.  Godine 2014.   konstatovano je da  na ovim površinama malter u velikoj meri otpao. Takođe su se u lošem stanju nalazili i krovovi mrtvačnice i kuće domara uz kapelu, gde je usled dotrajalosti krovne građe i krovnog pokrivača dolazilo  do procurivanja.

U martu 2015. godine u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada izrađen  je Projekat za završetak radova na obnovi kapele – odgovorni projektant Tatjana Zagoričnik dipl.inž.arh – konzervator. Na bazi tog projekta a po programu sufinasiranja radove je  delom finansirao  Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje, delom Gradsko veće grada Novog Sada-Gradska uprava za kulturu i u manjem iznosu  Jevrejska opština Novi Sad. Radovi su izvedeni od kraja septembra do početka decembra 2015. godine. Radovi su izvedeni prema pojektnoj dokumentaciji, bez primedbi.

Obzirom na raspoloživa sredstva nisu završeni svi projektom predviđeni radovi. Ostao je još jedan manji deo – obnova bočnih fasada velike kapele i reparacija fasadne stolarije, što se planira za sledeću 2016. godinu  čime bi  bio  zaokružen i završen program obnove ovog značajnog objekta.

Bočna fasada pre radova

Glavna fasada, pre radova, mart 2015.

U toku radova, Septembar 2015.

Izgled objekta nakon radova

Glavna fasada, decembar 2015.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, zajedno sa udruženjem Evropa Nostra Srbija, organizuje jednodnevnu edukativnu radionicu,, Metodologija izrade menadžment planova ,, 14. decembra 2015. godine u prostorijama DaNS-a, Svetozara Miletića 20 u Novom Sadu.

Radionica predstavlja jednu od planiranih aktivnosti u sklopu projekta ,, Rehabilitacija Petrovaradinske tvrđave – izrada menadžment plana,, koji je sufinansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje AP Vojvodine, putem Konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata i programa u oblasti zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa AP Vojvodine za 2015. godinu.

Ciljna grupa su prvenstveno stručnjaci zavoda za zaštitu spomenika kulture u Srbiji i radni tim zadužen za izradu plana upravljanja Petrovavaradinskom tvrđavom.

Cilj radionice je da učesnike upozna sa osnovama metodologije izrade planova upravljanja kulturnim dobrima, uz poseban naglasak na način uključivanja različitih interesnih strana u procesu tog planiranja.

Predavač će biti Višnja Kisić, istoričarka umetnosti, master kulturne politike i menadžmenta i doktor muzeologije i heritologije na Filozofskom fakultetu U Beogradu, generalni sekretar Evropa Nostra Srbija koja će kroz interaktivni rad predstaviti saznanja i iskustva iz ove oblasti.

U prostorijama Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada 24.i 25. novembra održana je obuka o radu Artec EVA  3 D skenera i propratnog softvera. Obuku je održao Stefan Jovanović, stručnjak za 3D skenere iz firme  3D- Caddit. Saradnici Zavoda iz arhitektonskog  i istraživačkog odeljenja bili su obuhvaćeni ovom interaktivnom obukom. Prvog dana pređen je teorijski deo softvera i saradnici su upoznati sa različitim opcijama koje program podržava. Pored toga urađen je i praktični deo obuke skeniranje jednog arheološkog artefakta kako bi zaposleni bolje shvatili način rada skenera. Pređene su sve alatke koje su sadržane u Artec Studiu i načini na koje 3D EVA skenira.

Početkom septembra započeti su radovi na sanaciji i restauraciji nadgrobnog spomenika gde je sahranjen general Petar Biga na Uspenskom groblju u Novom Sadu. Uspensko groblje je kulturno dobro od velikog značaja.

Projekat sanacije i restauracije uradio je tim saradnika Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada. Stručni i konzervatorski nadzor vrši Nataša Šijan, arhitekta konzervator.Radovi su u toku, a izvodi ih “ Granit Liješće “ DOO iz Sremske Mitrovice. Završetak radova je planiran za prvu polovinu oktobra 2015 godine. Sredstva za radove izdvojilo je Ministarstvo za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

U prostorijama edukativnog centra“ Vekovi Bača“ u Baču  25.juna 2015.godine održana je radionica na temu “ Dosadašnje aktivnosti na digitalizaciji nepokretnog kulturnog nasleđa i smernice za naredni period“.

Radionici su prisustvovali predstavnici Matematičkog instituta SANU na čelu sa dr Zoranom Ognjanovićem, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Muzeja Vojvodine i Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada. Predavanja su održali saradnici Matematičkog instituta SANU: dr Bojan Marinković  na temu – Značaj jedinstvenog formata meta podataka za opisivanje i dokumentovanje kulturnog nasleđa, Milan Todorivić – Srbija forum: projekat digitalizacije kulturne baštine, Marija Šegan- Elektronski katalog SPOMENICI KULTURE U SRBIJI, Sandra Vujošević- Primena digitalizacije nasleđa u školama, saradnice Pokrajinskog zavoda: Katarina Dobrić- Analiza stanja dokumentacije PZZZSK i smernice za planiranje aktivnosti na digitalizaciji, dr Slavica Vujović- Prikaz pilot projekta kreiranja digitalnog repozitorijuma projekta Vekovi Bača i saradnice Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada Ivana Neškov- Repić i Aleksandra Zeković- Prikaz rezultata rada na digitalizaciji dokumentacije ZZSKGNS.

Poslednje predavanje se odnosilo na primenu IMUSA u Zavodu, njegovu modifikaciju za potrebe dokumentacije nepokretnog kulturnog nasleđa, faze projekta i planirane aktivosti za naredni period. Kao rezultat su navedeni: formiran elektronski karton za spomenike kulture, unos podataka za 70 spomenika kulture i početak rada na modulima za prostorno kulturno-istorijske celine, znamenita mesta i arheološka nalazišta.

Nakon predavanja usledila je duža diskusija i date su smernice za dalji rad.

Godišnja Skupština Društva konzervatora Srbije

Stručni skup pod nazivom  „ Budućnost očuvanja i zaštite kulturnog nasleđa u kontekstu izrade novog zakona”, održan je 22. juna u prostorijama  Muzeja istorije Jugoslavije u Beogradu .  Pozdravnu reč prisutnim članovima  Društva konzervatora Srbije  uputile  su: Snežana Jejić, predsednica DKS  i Nada Knežević, direktorka Muzeja istorije Jugoslavije.

Predavači su za teme   odabrali aktuelne promene u zakonodavstvu kao što su: nedavno usvajanje  Zakona  o planiranju i izgradnji , izrada novog Zakona o kulturnim dobrima,primena  Zakona o javnim nabavkama i  uticaj pomenutih promena na delatnost zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa.  Pored zakonskih,  obrađene su i teme vezane za : moguća rešenja za konzervatorske  licence, zaštitu nepokretnih  kulturnih dobara u Srbiji u odnosu na region , važnost  jedinstvenog formata meta podataka za opisivanje i dokumentovanje kulturnog nasleđa, stanje i mogućnosti unapređenja obrazovanja arhitekata konzervatora, umrežavanje ustanova zaštite.

Miroslav Matić, pravnik, saradnik  Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada preneo je kolegama svoja iskustva  u prilagođavanju Zakona o javnim nabavkama potrebama specifičnih zahteva delatnosti zaštite kulturnih dobara. Izlaganja je pobudilo veliko interesovanje prisutnih  i nakon njega  usledila je duža  diskusija.

Nakon okončanja radova na Zavetnom krstu, sveštenici Srpske pravoslavne crkve na čelu sa protonamesnikom Željkom Tešićem, starešinom hrama svetog Kozme i Damjana u Futogu, osvetili su obnovljeno kulturno dobro  9. juna 2015. godine. Događaju su prisustvovali: Vesna Srdanov,v.d.načelnica Uprave za kulturu Grada Novog Sada, Miroslav Kopanja, direktor Zavoda sa saradnicima Ljiljanom Polzović, Miodragom Mišljenović , Milenom Jovanović, Aleksandrom Zeković i Svetlanom Kresoja,pretstavnici firme Granit Liješće iz Sremske Mitrovice, meštani Futoga i novinarske ekipe. Prisutnima se obratio Miroslav Kopanja, podsetivši na istorijat spomenika, tok radova  i na ulogu koju je u obnovi imao Grad Novi Sad.

 Nakon izvedenih radova na sanaciji, restauraciji i konzervaciji kamenih elemenata Zavetnog krsta u Futogu,usledila je montaža istih dana 19. maja 2015. godine.Na novi armirano-betonski temelj blagovremeno su montirani kameni stepenici, da bi restaurirani kameni elemeniti bili dopremljeni  iz radionice DOO ,, Granit Liješće,, i uz pomoć dizalice i pokretne korpe, montirani jedan po jedan.Praćena je vertikalnost i preciznost položaja velikih kamenih kubusa, koji su pažljivo nivelisani.Krst se sastoji od stuba krsta i naležućeg trolisnog gornjeg elementa, koji su takođe ankerisani, pri čemu je vertikalni stub krsta( kao odvojeni elemnet) izveden u potpunosti prema originalu, u novom kamenu.Usledila je finalna dorada fuga, patiniranje i zaštita od vlage.Sledeća faza je montaža očišćene, obojene i zaštićene autentične ograde od kovanog gvožđa kao i otkanjnjane eventualnih nedostataka i fina završna obrada svih kamenih elemenata krsta.

Sveštenici Srpske pravoslavne crkve u Futogu osvetiće obnovljen Zavetni krst dana 9. juna 2015. godine nakon primopredaje radova od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada.

Manifestacija „Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10“

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada, povodom manifestacije „Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10“ 5. maja 2015. godine potpisao je Memorandum o saradnji ustanova kulture Grada Novog Sada (muzeji, galerije, arhivi i zavodi) sa ciljem da sarađuju na proučavanju, očuvanju i promociji kulturnog i prirodnog nasleđa.
Ovu manifestaciju su pokrenuli direktori nacionalnih muzeja sa idejom da kroz zajednički rad ukažu na bogatstvo i vrednosti koje se čuvaju u ustanovama kulture u Srbiji. Trajanje manifestacije je od 9. do 18. maja u preko 60 muzeja i ustanova kulture u Srbiji, od 10 do 22 sata. Za posetioce ulaze je slobodan.

Dr. Agneš Ozer, direktorka Muzeja Vojvodine i M.Sc. Miroslav Kopanja, direktor Zavoda za zaštitu spomenika Grada Novog Sada potpisali su sporazum o poslovnoj saradnji dve ustanove. Sporazum je potpisan 12. marta 2015. godine, u prostorijama Zavoda. Sporazumom je obuhvaćena saradnja potpisnika na polju : realizacije projekata od zajedničkog interesa, u oblasti digitalizacije, na arheološkim iskopavanjima i drugim arheološkim radovima, u oblasti naučno- istraživačkog rada, kao i drugim poslovima iz delatnosti potpisnika od zajedničkog interesa.

Sredinom 2014. godine, Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada započeo je rad na projektu digitalizacije zavodske dokumentacije na bazi prilagođenog softvera IMUS. Na nedavnom završenom Konkursu za finansiranje i sunfinansiranje projekata i programa u oblasti zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa u AP Vojvodini u 2015.godini , Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje projekat je podržan.
Projekat će biti realizovan u više faza. Prva faza je obuhvatala nabavku softvera IMUS i njegovo prilagođavanje potrebama formiranja elektronske baze dokumentacije Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada . IMUS je softver koji je nastao i koristi se za potrebe digitalizacije muzejske dokumentacije. Razvio ga je Istorijski muzej Srbije. Trenutno se u Zavodu radi na formiranju elektronske dokumentacije o spomenicima kulture. Cilj projekta je formiranje elektronske dokumentacije sa lakšim i bržim unosom podataka, definisanim pristupom , kontrolom i načinom pretrage. Projekat podrazumeva prihvaćanje i prilagođavanje međunarodnih standarda u naučno- stručnoj obradi, kao i ujednačavanje nivoa i kvaliteta obrade.
Zavod je prva ustanova koja se bavi zaštitom nepokretog kulturnog nasleđa u Srbiji koja je pristupila procesu digitalizacije dokumentacije na ovaj način.

Knjiga„ Čarda na Arkanju, u Kovilju ” je delo Danke Višekrune, etnologa- konzervatora, višeg stručnog saradnika u Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada. Autorkin dugogodišnji rad na istraživanju i proučavanju graditeljskog nasleđa , običaja i načina života u Kovilju rezultirao je pomenutom publikacijom. Knjiga je izašla iz štampe početkom marta.
Kako u predgovoru Danka Višekrena navodi„ Čarda u Koviljskom ritu, na Arkanju, jedna od najpoznatijih dunavskih čardi, sagledana je uglavnom očima njenih tvoraca i korisnika kroz vreme u kojem je postojala, oko pola veka. Međutim, time se nije ni približno iscrpela tema postojanja te čarde, jer je, na primer, izostavljeno njeno praćenje kroz dnevnu i periodičnu štampu. Pažnja istraživača uglavnom je bila usmerena na prvu četrtinu veka, kada je čarda nastajala i kada je tražila i pronašla svoje mesto „ reprezenta vojvođanske kuhinje”.

Na ovogodišnjem konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa u AP Vojvodini podržana su tri projekta Zavoda : digitalizacija dokumentacije Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada ( na bazi prilagođenog softvera IMUS ),sanacija zgrade Rimokatoličkog župnog ureda Plebanije u Novom Sadu i Projekat Petrovaradinska tvrđava: Izrada menedžment plana.
Projekti će biti realizovani tokom godine.

Kompleksi Elektrotehničke škole„ Mihajlo Pupinˮ i„ Englesko- jugoslovenske bolnice ˮ utvrđeni za spomenike kulture

Odlukama Vlade Republike Srbije donetim 23. januara 2015.godine Novi Sad je bogatiji za dva spomenika kulture. Vlada Republike Srbije je na osnovu člana 47.stav 1. Zakona o kulturnim dobrima( „ Službeni glasnik RS,ˮ br.71/ 94, 52/11- dr.zakon) i član 43. Stav 1. Zakona o Vladi („ Službeni glasnik RS,”br.55/05, 71/05-ispravka, 101/07,65/08,16/11,68/12-US,72/12,7/14 – US i 44/14) donela odluku o utvrđivanju kompleksa Elektrotehničke škole „Mihajlo Pupin ” u Novom Sadu i kompleksa „ Englesko- jugoslovenske dečije bolnice” u Sremskoj Kamenici za spomenik kulture. Odluke su objavljene u„ Službenom glasniku Republike Srbije” br.9 od 28. januara 2015.godine. Time je broj kulturnih dobara na teritoriji Grada Novog Sada sa porastao 204 na 206, a broj spomenika kulture sa 171 na 173.
Kompleks Elektrotehničke škole „Mihajlo Pupinˮ ima arhitektonsko- stilske i kulturno – istorijske vrednosti i čine ga dva stilski raznorodna objekta. Novom prostornom reorganizacijom dve zgrade su funkcionalno povezane tako da formiraju jedan prosvetni kompleks. Dvospratna zgrada u Ulici futoška broj 17 i Ulici školska broj 2 je impozantnih dimenzija, osnove slova P. Kompozicija glavne fasade sa ukupno 17 osa otvora dopunjuje zidana atika nad centralnim rizalitom i niža zabatna polja, nad ugaonim. Nad središtem uličnog krila dominira snažna piramidalna kupola. Raspored enterijera je u funkciji školske ustanove- široki hodnici i učionice u nizu. Bogata secesijska dekoracija prisutna je na fasadi i u enterijeru.
Zgrada u Ulici školskoj broj 4 je slobodnostojeća, dvospratna, pravougaone osnove sa nešto naglašenijim centralnim delom glavne fasade. Namenski je projektovana, izvedena sa prostorijama u nizu i širokim hodnicima. Ugaoni rizaliti pročelja, nad krovnim vencem, potencirani su trougaonim zabatima sa ovalnim otvorom u središtu polja. Svi vertikalni ispusti na fasadama ojačani su imitacijom kamenih kvadera.Odlukom je utvrđina i zaštićena okolina spomenika kulture, kao i mere zaštite.
Kompleks „ Englesko- jugoslovenske bolniceˮ poseduje kulturno istorijske i ambijentalne vrednosti. Značajan je za istoriju zdravstva Srbije i očuvanje uspomene na dr Ketrin Makfejl, veliku humanitarku i prijatelja srpskog naroda. Kompleks je promišljeno prilagođen ambijentu fruškogorske padine i stilski je svedene arhitekture.I ovaj spomenik je dobio svoju zaštićenu okolinu i propisane mere zaštite.

Krajem oktobra ove godine,  započeti su konzervatorsko- restauratorski radovi na sanaciji i konzervaciji Zavetnog krsta u Futogu, utvređnog za spomenik kulture od strane Vlade Republike Srbije 1997.godine ( ,, Sl.glasnik Republike Srbije br.37/ 97   8.avgusta 1997.godine).Radovi obuhvataju : demontažu krsta, restauraciju, sanaciju i montažu  njegovih elemenata. Blizina vrlo frekvetne  saobraćajnice i  dugogodšnji uticaj atmosferilija  uslovili su pojavu   brojnih oštećenja na ovom kulturnom dobru.  Stanje spomenika je ukazivalo i  na mogućnost njegovog pada.

Zavetni krst u Futogu je primer jedinstvenog spomenik ove vrste na teriotoriji novosadske opštine. Podignut je 22.  avgusta 1803.godine i redak je primer spomenika nastalog u tom periodu koji je sačuvan do današnjih dana. Podaci o autoru nisu pronađeni, krst je  izveden  u   kamenu i ima karakteristike klasicizma. Potpuna obnova je rađena daleke 1904.godine. Na osnovu podataka iz teksta na samom spomeniku  znaju se ktitori, što nije česta pojava kod sličnih spomenika koji se nalaze na raskrsnicama, odnosno ulazima u naselja. Projekat  sanacije i konzervacije uradila je  Ljiljana Polzović, arhitekta –konzervator u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada.

Po prvi put je organozovan skup na temu Gornje i donje Petrovaradinske tvrđave sa podgrađem ( prostorno kulturno – istorijske celine od velikog značaja), na kome su o: razvojnim potencijalima, revitalizaciji i problemima u praksi vezanim za ovu prostorno kulturno –istorijsku celinu govorili poznati stručnjaci,predstavnici institucija i nadležnih iz gradske uprave.Tribina je održana 24.septembra 2014.godine u Svečanoj sali Gradske kuće.Skup je izazvao veliko interesovanje i okupio značajan broj posetilaca, učesnika i predstavnika medija. Panelisti su bili: Vanja Vučenović, član Gradskog veća za kulturu,Siniša Jokić,istoričar Muzeja Grada Novog Sada,mr Darko Polić ,arhitekta JKP „Urbanizam“,Radovan Jokić, pomoćnik direktora Turističke organizacije Novog Sada, major Prve Brigade kopnene vojske Milan Burmudžija i Slobodanka Babić, arhitekta –konzervator, Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada. Centar za revitalizaciju kulturno-istorijskog nasleđa i Fond za razvoj i obnovu Petrovaradinske tvrđave FORT, čiji je osnivač Novi Sad i EXIT fondacija, pojavili su se u ulozi inicijatora i organizatora skupa .
Učesnica tribine i predstavnica Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada Slobodanka Babić, arhitekta – konzervator je posebano naglasila da priču o Tvrđavi treba staviti u realne okvire . Upoznala je prisutne sa površinom koju ova celina obuhvata i zakonskom procedurom kroz koju trenutno prolazi – postupkom utvrđivanja mera zaštite i utvrđivanja njene zaštićene okloline . Govorila je i o sanaciji i revitalizacija jednog kulturnog dobra, šta se pod tim podrazumeva i uključuju, kao i koje sve složene zadatke konzervatori reševaju tokom izvođenja pomenutih mera tehničke zaštite. Takođe se osvrnula i na značaj popularizacije ovog kulturnog dobra među najmlađim Novosađanima.
Sam skup nije dao odgovor kada će obnova početi , ali je ukazao na važne početne korake koje na tom dugoročnom i zahtevnom putu treba napraviti.

Tribina o Petrovaradinskoj tvrđavi

Katarina Maksimov, arhitekta- konzervator u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada , održala je predavanje na temu arhitektonskih i stilskih vrednosti kompleksa Jodne banje ( prostorno kulturno-istorijske celine od velikog značaja) i njegovog istorijata . Predavanje je održano u sklopu projekta „Graditeljsko nasleđe kao scena“ udruženja „Scenatoria“ iz Petrovaradina, 27. septembra 2014.godine u dvorištu kompleksa Jodne banje.Nakon predavanja, izvedena je predstava „Lilika“.Sam projekat je pokušaj oživljavanja kulturnih dobara i njihovog predstavljanje u nekom drugom kontekstu.Izvođenjem predstave u dvorištu ispred starog kupatila pokazano je da kulturno dobro može biti i izvrstan scenski prostor.
Ovaj zanimljiv događaj podsetio je građane i na nedavnu obnovu glavne zgrade kao i na veliki značaj ovog kompleksa u istoriji grada . Posetiocima su se pre početka predstave obratile i Katarina Dajč u ime organizatora događaja udruženja „Scenatoria“ i dr Milijanka Lazarević, direktorka Jodne banje.

Radovi na obnovi spomenika streljanim rodoljubima 1914.godine na Petrovaradinskoj tvrđavi započeti su 22.  jula 2014.godine , prema  konzervatorskom  projekatu Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada  Novog Sada.Radove na obnovi finansira Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku , a izvođači su DOO„Ornament inženjering”i preduzeće „Jugogradnja” iz Beograda.Stručni konzervatorski nadzor vrši takođe Zavod. Rok planiran za završetak radova je 31.  avgust 2014.godine.

Spomenik streljanim rodoljubima 1914.godine , podignut je 1934.godine  i do danas je sačuvan u izvornom stanju. Rad je lokalnog majstora, oblikovan u duhu vremena u kojem je nastao : pravilnih geometrijskih formi, jednostavan i sveden. Sastoji se od grobnice, zidnog platna sa pločom prislonjenom  na bedem i krsta postavljenog u osi iznad spomenika. Grobnica je ograđena, izvedena od betona i veštačkog kamena i  jedino je sačuvano spomen obeležje događaja iz novije istorije na prostoru Petrovaradinske tvrđave.

Osnovno opredljenje konzervatorsko- restauratorskog tretmana je očuvanje svih autentičnih vrednosti spomenika poput: dispozicije, arhitektonske kompozicije, konstruktivnog sklopa, materijalizacije i likovnog izraza.Utvrđen je predlog konzervatorskih radova sa ciljem da se predloženim merama: saniraju nastala oštećenja, spreči dalja degradacija,   otklone evidentirani uzroci njihovog nastajanja i time obezbedi zaštita celokupnog sklopa.

Oštećenja su bila prisutna na svim elementima spomenika, a predloženim rešenjima obuhvaćeni su radovi na čišćenju spomenika, rekonstrukciji nedostajućih  ili potpuno uništenih elementa i zaštita od delovanja vlage.

Godišnja skupština Društva konzervatora Srbije održana je u Vršcu 12. i 13. juna ove godine, sa temom „Tradicija očuvanja kulturnog nasleđa u Srbijiˮ.

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada svoju dvadesetodišnju delatnost predstavio je sa nekoliko radova. Slobodanka Babić, arhitekta-konzervator, govorila je o složenom radu na zaštiti urbanog graditeljskog nasleđa Novog Sada, dok je pravnik Zavoda, Miroslav Matić uzeo učešća u diskusiji sa temom zaštite kulturnih dobara u uslovima elementarnih nepogoda. Zavod je svoju delatnost prikazao i na dva velika plakata, na kojima su predstavljeni konzervatorsko-restauratorski radovi na   važnijim spomenicima u gradu. Na plakatima su se našli radovi na Adamovićevoj palati, Almaškoj crkvi, kuća bana Jelačića, Jodnoj banji, Sabornoj crkvi, Menratovoj palati i drugim.

Sekcija fotografa Društva konzervatora Srbije priredila je izložbu „170 godina od donošenja uredbe o zaštiti spomenika drevnosti i 100 godina od početka Prvog svetskog rataˮ. Na ovoj izložbi radove je izložio fotograf Milan Konjević.

Osim ovog, članovi Društva konzervatora Srbije prisustvovali su izlaganjima kolega konzervatora iz zemlje i okruženja na temu tradicije očuvanja kulturnog nasleđa u Srbiji i diskutovali o njima.

Nakon završene skupštine, obišli smo dve muzejske postavke, najstariju apoteku u Vršcu i postavku gradskog muzeja u Vršcu,a osim ovog, posetili smo i manastir Mesić.

Tokom juna meseca Muzej Grada Novog Sada organizovao je ciklus predavanja  na temu novosadskih Jermena.  Predavanjasu odražana za vreme trajanja izložbe „Jermenska crkva u Novom Sadu – izbrisana baština”. Jedna od predavača Dušanka Veselinov, arheolog-konzervator, viši stručni saradnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture, održala je predavanje na temu „Kockice izbrisanog nasleđa– zaštitna arheološka istraživanja na lokalitetu br.35”. Predavanje je održano u četvrtak  12.  juna sa početkom u 19 časova u prostorijima Zbirke strane umetnosti, Dunavska br 28. Veselinov je govorila o zaštitinim arheološkim istraživanjima i njihovim rezultatima na ovom kao i drugim značajnim lokalitetima u Starom jezgru.

12. jun 2014. godine

Zaposleni u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada zajedno sa kolegama iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture  Pančeva  posetili su 21. Salon restauracije u Ferari 26.marta 2014.godine i tako prisustvovali otvaranju ove renomirane sajamske manifestacije.Sajam u Ferari okuplja brojne predstavnike službe zaštite iz cele Evrope koji izlažu rezultate svog rada na polju zaštite kulturni i prirodnih dobara.Sajam je takođe mesto na kome izlažu i proizvođači materijala i opreme koja se   koristi prilikom restauracije, konzervacije i sanacije kulturnih dobara.Godinama ovaj sajam se smatra za jedan  od najprestižnijih i najvećih sajmova u oblasti  očuvanja kulturnog nasleđa u Evropi. Za vreme održavanja sajma organizovana su  brojna predavanja,kraći kursevi  i radionice.

Prilikom posete Italiji saradnici Zavoda su obišli i stara jezgra Ravene , Bolonje , Verone, Padove i Venecije i najznačajnije muzeje i arheološke lokalitete u pomenutim  gradovima.

Mart 2014.godine

Postavljanje replike bronzane spomen ploče postavljene u čast ulaska srpske vojske u Petrovaradin

Ove godine, Savet za kulturu Grada Novog Sada je prihvatio inicijativu   Organizacije rezervnih vojnih starešina Grada Novog Sada, Udruženja potomaka i poštovalaca Solunskih dobrovoljaca Obilić, Novi Sad, Društva srpskih domaćina GrO, Novi Sad, Matice iseljenika Vojvodine, Novi Sadi  Srpskog KUD Željezničar ansambl Vila o podizanju replike bronzane spomen ploče koja je bila postavljena 1938. godine na Beogradskoj kapiji u znak sećanja na ulazak srpske vojske u Petrovaradin. Ovaj istorijski događaj odigrao se 9. novembra 1918. godine. Nažalost, spomen obeležje je potpuno uništeno 1941. godine. Autori spomen ploče bili su Zlata Markov i Karlo Baranji.

U skladu sa članom 10a Odluke o podizanju i održavanju spomenika na teritoriji Grada Novog („Službeni list Grada Novog Sada”, br.15/09,20/10 i 51/11) odlučeno je da se izvrši podizanje njegove replike. Kako se spomen obeležje nalazilo na Beogradskoj  kapiji, koja je danas deo prostorno kulturno – istorijske celine Gornja i donja Petrovaradinska tvrđava, kulturnog dobra od velikog značaja, Savet za kulturu nalaže Zavodu za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada da dostavi podatke koji definišu original spomen obeležja, a odnose se na dimenzije i materijal, zvaničan naziv spomen ploče, lično ili imena autora, mesto na Beogradskoj kapiji gde se nalazila. Zavod je u saradnji sa Ivanom Filipovićem, dia,  uradio projekat konzervatorsko restauratorskih radova za izradu i postavljanje replike bronzane spomen ploče. Republički Zavod za zaštitu spomenika je dao  saglasnost na projekat. Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada je sproveo postupak javne nabavke, izabrao izvođača –  “Modulart“ vajarski atelje iz Beočina  i livnicu “Kuzman“ umetničku radionicu iz Smedereva. Zavod je vršio i konzervatorski nadzor nad izradom replike i postavljanjem spomen ploče.

Novi Sad, 1. novembar 2013. godine

U dnevnom listu Dnevnik 12.juna 2013.godine objavljen je javni oglas kojim se sopstvenici,korisnici ,zainteresovane ustanove kao i šira javnost obaveštavaju  da je pokrenut postupak za utvrđivanje Kompleksa Elektrotehničke škole  „Mihajlo Pupin” za spomenik kulture.

Nacrt predloga uz neophodnu prateću dokumentaciju u formi elaborta uradio je Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada.

Zgrada u Futoškoj ulici broj 17 i Školskoj broj 2 izgrađena 1912.godine. Ime projektanta nije pronađeno, ali se na osnovu nekih izvora predpostavlja da su mogući autori Bela Peklo i Štrob Mikša.Građevina je monumentalno i reprezentativno delo secesijske arhitekture i  predstavlja značajno ostvarenje u graditeljskom nasleđu Srbije.

Elektro-tehnička škola – Svečana sala

Elektro-tehnička škola

Pored arhitektonsko-stilskih vrednosti poseduje i kulturno-istorijske vrednosti.Izgrađena je kao mađarska katolička gimnazija i do danas nije menjala svoju namenu. Posle Prvog svetskog rata tu se nalazila Državna ženska učiteljska škola sa internatom.Nakon Drugog svetskog rata u zgradu je smeštena Gimnazija ,,Moša Pijade“,potom Srednja ekonomska škola.Od 1983.godine kada je objekat i adaptiran  pripada Elektrotehničkoj školi ,,Mihajlo Pupin“.  Obzirom da je  ovaj objekat ceo jedan vek u službi školstva  ima veliki značaj i za razvoj školstva na ovim prostorima.

Zgrada u Školskoj broj 4 nastaje 1921.godine kao namenska zgrada Građevinske direkcije.Projektant je Juraj Nikolajevič  Šreter, a graditelj  inženjer Konstantin Petrovič Parizo de la Valet.

Predsednik Skupštine Grada prof.dr Siniša Sević, u prisustvu direktora Doma zdravlja Milana Krtinića i direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada Miroslava Kopanje, otkrio  je informativnu tablu na zgradi   Doma zdravlja na Bulevaru Mihajla Pupina 23.Objekat je  podignut    daleke 1923.godine kao prvi Dom narodnog zdravlja i od tada nije menjao svoju namenu . Delo je poznatog arhitekte Jurija Nikolajeviča Šretera, koji je ostavio značajan trag u graditeljskom nasleđu Novog Sada.

6.april 2013 godine

Početkom aprila, saradnici Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada posetili su Atinu. Organizator puta Pokrajinski zavod za zašititu spomenika kultureuspeo je da uspostavi kontakte sa Arheološkim muzejom i Vizantijiskim muzejom u Atini. Zahvaljujući tome, imali smo zadovoljstvo da nas prime i pozdrave direktori  pomenutih muzeja. Upoznati smosa istorijatom, radom i aktuelnim  izložbama ovih eminentnih institucija.

Prezentacija restauratorsko-konzervatorskih radova

Vizantijski muzej u Atini

Pored toga, grčke kolege suprezentovali svoje restauratorsko-konzervatorske  radove. U Arheološkom muzeju predavanja su održali restauratori kamena i metala. Metalni predmeti, na kojima je rađeno, izvučeni su sa olupine koja datira iz perioda 60-50 g. pre Hrista. Nađena je na istočnoj obali Antiketera. Ovaj period poznat je po procvatu trgovine između istočnog Mediterana i Italije. U to vreme posebno su bili na ceni umetnički predmeti koje su izrađivali Grci: bronzane i mermerne skulpture, luksuzne staklene vaze, zlatan nakit i velike količine grnčarije koje čine većinu tovara potopljenog broda.

Možda je najznačajniji pronađeni predmet čuveni Antikitera mehanizam – najstariji prenosivi astronomski instrument do sada otkriven. Pokazivao je pozicije Sunca, Meseca i najverovatnije pet planeta koje je antički svet poznavao. Korišćen je za predskazivanje  pomračenja Sunca i Meseca, a sadrži i precizan  kalendar  godina, kao i datume Panhelenskih  igara (Olimpija, Nemea, Istmia, Delfi i Dodona).

Nakon  predavanja, u pratnji ljubaznih domaćina, obišli smo Arheološki muzej.

Poseta Vizatnijskom muzeju usledila je odmah nakon ove.   Obuhvatila je obilazak Muzeja, predavanja slikara konzervatora, upoznavanje sa istorijatom ove kuće kao i aktuelnom postavkom. Na kraju smo pogledeli radionice i depoe muzeja. Ovo je bila dobra prilika za razmenu iskustava u radu.

1-5april  2013.godine

22.02.2013. godine, obeležen jedan Društva konzervatora Srbije. Tom prilikom, Tatjani Zagoričnik,dipl.inž .arh. i Miodragu Mišljenoviću, dipl.inž. građ, saradnicima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, uručena je nagrada ”Zlatna mistrija”, za izuzetno ostvarenje na sanaciji zgrade Višeg suda i tužilaštva u Kraljevu, objekta koji je 2010. godine stradao u razornom zemljotresu.

Dodela nagrade Zlatna mistrija

Dodela nagrade Zlatna mistrija

Dodela nagrade Zlatna mistrija

“Zlatna mistrija” je nagrada koju Društvo konzervatora Srbije, sekcija arhitekata dodeljuje svake godine kolegama za posebno uspešan projekat.  Nagrada se dodeljuje iz fonda osnivača nagrade profesora arhitekture Milorada Dimitrijevića.

22.02.2013.godine

Poseta gradonačelnika Noriča

Ralf Gajton, gradonačelnik Noriča i Dajana i Piter Beklej, počasni građani Novog Sada posetili su Zavod za zaštitu spomenika kulture. Miroslav Kopanja,  direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada je sa gostima razgovarao o    planovima vezanim za objekat Engleske bolnice u Sramskoj Kamenici, unaprđenju saradnje dva grada i mogućoj poseti gospodina Majka Lovedeja, direktora Norwich Heretige, Economic and Regenaration Trust. Gospodin Lovedej bi u okviru te posete održao predavanja na temu očuvanja graditeljskog nasleđa.

6. februar 2013. godine

Protokol o saradnji na programu obnove Beogradske kapije Petrovaradinske tvrđave potpisan je 27. decembra 2012.godine. Sporazum su potpisali gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević,republički ministarza kulturu i informisanje Bratislav Petković, v. d. direktora Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine Nebojša Malenković i predsenik Izvršnog odbora banke Inteza Draginja Đurić. Finansijska sredstava za realizaciju projekta obezbediće sva tri potpisnika. Početak radova se vezuje za početak građevinske sezone. Nadzor nad konzervatorskim radovima vršiće Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada.

27. decembar 2012. godine

Gospodin Vilibald Erić, specijalni savetnik Ministra kulture i informisanja Republike Srbije odazvao se pozivu MA Miroslava Kopanje v. d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada i posetio Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada.

Razgovarano je o projektima iz oblasti kulturnog nasleđa koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije u 2013. godini. Tema o kojoj se najviše razgovaralo je obnova Beogradske kapije. Projekat je urađen u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Grada Novog  Sada i on uključuje obimne konzervatorsko restauratorske radove podeljene u tri faze: koje obuhvataju obnovu gornjih zona – sanaciju timpanona i atike zapadne fasade, izradu spoljne hidro – izolacije i obnovu zapadne fasade i svodnih površina, pešačkih i kolskih površina i pripadajućih prostorija i obnovu istočne fasade kapije. Inače, Beogradska kapija se našla među pobednicima neprofitnog projekta banke Inteza “Mesto koje volim”. Složenost radova zahteva mnogo veća sredstva,stoga je Zavod ovim projektom konkurisao kod Ministrastva kulture i informisanja republike Srbije.

28. novembar 2012 . godine

Potpisan je protokol o saradnji između Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada i Pokrajinskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Novembar 2012. godine

Predstavnici firme ,,Berar studio’’ u poseti Zavodu. 7. novembra 2012. godine. Razgovarano je o mogućnostima kojima studio raspolaže i njihovom korišćenju za potrebe osvetljavanja spomenika kulture.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada posetili su Vanja Vučenović, pomoćnik gradonačelnika Novog Sada, Svetlana Kojović, v.d. načelnika uprave za kulturu Grada Novog Sada i Milanka Brkić, član Veća za kulturu. Cilj posete je upoznavanje sa aktuelnim projektima u Zavodu. Sastanku su prisustvovali MA Miroslav Kopanja, v.d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, Mirosalav Matić, sekretar Zavoda, Nataša Šijan, viši stručni saradnik, dipl. ing. arh., Ljiljana Polzović, stručni saradnik, dipl. ing arh. koje su prisutnima u kratkim crtama prezentovala projekte i njihov značaj.

7. novembra 2012. godine.

Predsednik Skupštine Grada Novog Sada Siniša Sević  posetio je Zavod i u  razgovoru sa direktorom Miroslavom Kopanjom i sekretarom Miroslavom Matićem   se upoznao sa  radom , aktuelnim projektima i problematikom sa kojom se gradska služba zaštit e susreće.Autor studije o Petrovaradinskoj tvrđavi Slobodanka Babić, dia predstavila je detaljnije  studiju i objasnila njen značaj.

30.oktobar 2012 .godine

Olivera Marković, načelnik Odeljenja za zaštitu kulturnog nasleđa i Olivera Ignjatović, Savetnik zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa i arheološka istraživanja posetile su Zavod 31. oktobra 2012. godine. Cilj posete bio je upoznavanje sa trenutnim aktivnostima Zavoda na zaštiti kulturnih dobara, posebno sa arheološkim istraživanjima na lokalitetu u ataru naselja Čenej, gde je otkrivena velika nekropola iz perioda poznoavarske dominacije na ovim prostorima. Gošće su obišle pomenuti lokalitet, kao i spomenik porodice Čenazi. MA Miroslav Kopanja, v. .d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada i Dušanka Veselinov, arheolog su tom prilikom predstavili tok radova i dosadašnje rezultate istraživanja.

31.oktobar 2012. godine

MA Miroslav Kopanja, v. d.direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada i Miroslav Matić, sekretar Zavoda posetili su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

10.10.2012.godine

U petak 14. septembra 2012. godine, u objektu u Ulici Antona Čehova 1 povodom završetka radova na rehabilitaciji ovog zdanja otvorena je izložba ,,U metu’’.

Konferencija za novinare

Izložba „U metu“

Autori izložbe su Tatjana Zagoričnik, d. i. a. i Milan Konjević, fotograf. Nakon otvaranja izložbe održana je konferencija za novinare i tom prilikom su stručnjaci Zavoda predstavili projekte na kojima trenutno rade, kao i one planirane za narednu godinu i odgovarali na pitanja novinara. MA Miroslav Kopanja, v. d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada zahvalio se investitioru Gradu Novom Sadu, javnom preduzeću ,,Poslovni prostor” i Pokrajnskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture partnerima na ovom projektu na uspešno obavljenom poslu i saradnji.