Проглашава се дан жалости на територији Града Новог Сада, поводом тешке несреће изазване урушавањем надстрешнице објекта Железничке станице Нови Сад, у трајању од три дана, почев од 2. новембра 2024. године.
Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада данас, 14. октобра 2024. године,
започиње радове на обнови Торња са сатом на горњем Лудвиговом бастиону како би се
уклониле све штетне последице настале у великом невремену које је задесило Нови Сад у јулу
прошле године. Торањ се налази у склопу Просторно културно-историјске целине горња и
доња тврђава са подграђем ( културно добро од великог значаја).
Предмет уговора су грађевинско-занатски радови који подразумевају: све припремне
радње, делимично малетрисање свих оштећених малтерских површина на спољашњим и
унутрашњим зидовима торња, као и комплетна обнова вучених профила венаца, обнова
оштећених елемната кровне конструкције, комплетна замена изузетно оштећене капе торња
новим бакарним лимом у свему према постојећем, комплетно завршна обрада и фарбање
малтерских површина. Од конзерваторско-рестаураторских радова планирана је рестаурација
дрвених двокрилних шалукатри, као и улазних једнокрилних врата у торањ и околне ниске
гвоздене ограде. Посебна пажња у пројекту посвећена је рестаурацији и конзервацији затега,
носача и др елемената од гвожђа у унутрашњости торња, бројчанику и казаљкама на сату, као
и изради новог позлаћеног декоративног врха који се састоји од носећег копља, јабуке, ознака
страна света, ветроказа и врха у облику срца. Оригинални, стари делови декоративног врха
биће очишћени и конзервирани према правилима струке и налазиће се у надлежној музејској
установи, Музеју Града Новог Сада.
Планирано је да радови буду завршени у року од 150 радних дана, како је предвиђено
уговором. Већина конзерваторксих радова претходно ће бити обављана у радионицама, изван
градилишта, док ће на лице места бити монтирани када сви припремни и занатско-
грађевински радови буду окончани.
Према члану 5. Правилника о садржини, начину, поступку и роковима израде и објављивање сепарата („Сл. гласник РС“, бр. 33/2015) Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада објављује нацрт СЕПАРАТА заштите добра које ужива претходну заштиту: целине „Блок вила у центру Новог Сада“. Сва заинтересована лица, имају могућност да на овај нацрт Сепарата дају своја мишљења и предлог измена седам дана од дана објављивања на званичној интернет страни Завода.
Уз нацрт Сепарата, постављени су и прилози:
1. Прилог: Каталог објеката са подацима и валоризацијом
2. Прилог: Графички цртеж – ситусација са прелиминарном границом целине и валоризацијом објеката
Мишљење, коментаре и сугестије је могуће доставити писаним путем поштом или лично на писарници пословних просторија Завода: Булевар Михајла Пупина 22/I, Нови Сад или путем електронске адресе на zzzskgns@mts.rs
Јавна презентација Пројекта урбанистичко-архитектонског уређења просторно културно -историјске целине Алмашки крај
У уторак 22.11 2022.године у Културној станици Свилара одржана је јавна презентација Пројекта урбанистичко-архитектонског уређења просторно културно -историјске целине Алмашки крај.
Присутнима су се обратили господин Далибор Рожић, члан Градског већа задужен за културу, Мр Синиша Јокић-директор Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, др Маријан Мајин-председник удружења Алмашани и представници пројектантске куће ДБА.
Презентацији су присуствовали грађани Алмашког краја и Подбаре, као представници медија. Након презентације Пројекта, грађани су могли да постављају питања представницима пројектантске куће ДБА и Завода за заштиту споменика културе Града Новг Сада.
ЛОКАЦИЈА
Просторно културно-историјска целина – Алмашки крај налази се у ширем центру градског језгра Новог Сада и обухвата градске четврти Подбару, Салајку и Стари град . Примарну карактеристику целокупног обухвата представља неправилна и сложена урбана матрица улица, дефинисана блоковима ивичне изградње, у прекинутом и непрекинутом низу, који чине претежно приземни објекти.
Просторно културно-историјска целина – Алмашки крај обухвата простор оивичен Алмашком улицом на северу, Косовском на истоку, Темеринском и тргом Марије Трандафил на западу и Пашићевом улицом на југу које уједно предствљају главне саобраћајне везе са осталим деловима града и градским садржајима.
УВОД
Просторно културно-историјска целина – Алмашки крај, настала је између 1716. и 1718. године када су се становници села Алмаш населили у непосредној близини Петроварадинског шанца на подручје које је било мочварно, испресецано барама и рукавцима. Првобитне улице, главни потези Алмашког краја уочљиви су већ на мапи града из 1745. године, док су остале улице, које су биле уски пролази на острвима између главних потеза, формиране током XIX века. На плану Града Новог Сада из 1877. године сагледиве су очувана урбана матрица и парцелација, која се и данас жели сачувати. Карактеристичан је сплет кривудавих и уских улица, различите и често променљиве ширине, насталих градњом кућа на сувим „гредама“ између водених токова, бара и рукаваца.
До краја Првог светског рата улице су биле без тврде подлоге, док је у некима био постављен плочник од ломљеног камена или коцке, а само је у Барањској улици била постављена асфалтна подлога. Првих година по завршетку рата посвећује се пажња обнови калдрме, претходно оштећене у ратним разарањима. Озбиљнији радови на обнови и поплочавању улица предузети су од 1923. године, када је извршено поплочавање каменом делова улица, Текелијине и Патријарха Чарнојевића. Радови на Текелијиној улици настављени су и наредне године, у Алмашкој улици је постављен плочник од мале коцке, у Милана Ракића ломљени камен, а у Саве Вуковића макадам. Током 1932. године калдрмисане су макадамом улице Ђорђа Рајковића, Коче Коларова, Пећка и Стеријина.
Планирана изградња водовода и канализације током 1920.године није реализована све до 1925.године када је изграђен нови бунар на углу Саве Вуковића и Златне греде. Канализацију су чинили озидани канали (јендеци) покривени одозго, који су постојали у Беле њиве и Алмашкој улици, док је у Темеринској, Гундулићевој и Текелијиној улици канализација изграђена 1937.године.
Остаци традиционалног поплочања у виду крупне камене коцке и жуте клинкер опеке видљиви су у Данчићевој улици и углу Златне греде и Скерлићеве, док су тротоари углавном превучени асфалтом, а „паркинг површине“ од бетонске галантерије.
ФАЗНОСТ
Израда пројекта за цео обухват просторно културно-историјске целине – Алмашког краја подељен је у више фаза.
Прва фаза се простире на југоисточном делу просторно културно-историјске целине и обухвата улице Златне греде, Скерлићеву, Милована Видаковића, део улица Саве Вуковића,Ђорђа Јовановића и Николе Пашића, као и трг на сустицању улица Златне греде и Скерлићеве.
Друга фаза обухвата централни и североисточни део Алмашког краја и чине је делови улица Саве Вуковића, Светосавске, Милана Ракића, Ђорђа Рајковића са тргом испред КС Свилара, као и улице Косте Хаџи млађег, Земљане ћуприје, Лађарске и Милана Нешића.
Преостали део простора ће се реализовати у фазама које ће бити накнадно дефинисане.
ПРОЈЕКТОВАНО РЕШЕЊЕ
Пројекат је урађен у складу са Локацијским условима Број: ROP-NSD-23794-LOC-1/2022 од 05.09.2022. године, Условима и мерама техничке заштите за урбанистичко-архитектонско уређење просторно културно – историјске целине Aлмашки крај у Новом Саду, број 57/7-2019 од 07.09.2021., Пројектним задатком, важећим законима, правилницима, стандардима и правилима струке. За пројекат је добијена Грађевинска дозвола број ROP-NSD-23794-CPI-2/2022 од 09.11.2022. године.
Идејни концепт Уређења просторне културно-историјске целине – Алмашког краја
Идејни концепт при обликовању просторно културно-историјске целине – Алмашког краја представља сложен скуп различитих сегмената који чине измена режима саобраћаја и креирање примарно пешачке зоне, измештање главних транзитних праваца из централног дела на ободне делове културно-историјске целине, увођење бициклистичког саобраћаја како би се овај део лакше повезао са осталим деловима града, формирање микроамбијената – урбаних скверова у близини или око јавних објеката који представљају урбане репере и подстичу социјализацију, озелењавање простора увођењем нових репрезентативних дрвореда, затим мањих дрвореда у улицама уског профила, формирањем мини паркова на постојећим зеленим површинама и увођење различитих типова осветљења за посебне нивое урбаних елемената, како би се постигла обликовна целовитост и визуелнои идентитет простора. Идеја је да наведени простор у будућности представља још једну туристичку зону у граду, која ће првенствено пешачким и бициклистичким саобраћајем бити повезана са централним градским језгром.
Поред урбанистичко – архитектонског уређења простора, пројектом је обухваћена комплетна израда нових, замена и/или измештање постојећих инсталација водовода и канализације, елктроинсталација, телекомуникационих и сигналних инсталација, заливног система, топловода.
Посебан део пројекта представља реконструкција канализационог колектора, изграђеног 60-их година 20-ог века. Овај колектор представља бетонски тунел оквирних димензија 5х2,8м. Део за реконструкцију обухвата трасу која иде испод целе Алмашке улице.
1.фаза
Прва фаза просторно културно-историјске целине позиционирана је на југоисточном делу целокупног обухвата, а чине је улице Златне греде, Скерлићева, Милована Видаковића, делови улица Саве Вуковића од Ђорђа Јовановића до Лађарске, део Ђорђа Јовановића од Косовске до Саве Вуковића, и део Николе Пашића од Златне греде до Скерлићеве, као и трг на сустицању улица Златне греде и Скерлићеве. У делу Улице Николе Пашића од Златне греде до Скерлићеве, не изводе се грађевински радови сем радова на замени јавног осветљења и усклађивању визуелног идентитета.
КОНЦЕПЦИЈА
Саобраћајно решење представља измештање примарних транзитних праваца из централног дела на ободне делове обухвата уз увођење алтернативних опслужујућих праваца и зона са умирењем саобраћаја на контакту пешачких и алтернативних праваца. Измена режима саобраћаја представља увођење пешачких улица какве су Златне греде, Скерлићева и Милована Видаковића, уз обезбеђење зоне од 3.5 m ширине без фиксних препрека за пролаз возила снабдевања, резидената и хитних интервенција. Контрола проласка наведених возила биће обезбеђена постављањем потапајућих стубова на главним улазним правцима у ове улице. Такође предвиђа се постављање фиксних стубића за спречавање пролаза и паркирање возила на местима где саобраћајним знацима није другачије регулисано, као и постављање привремених стубића у улицама које су ван обухвата 1. фазе (Даничићева улица), а због прилагођавања новим режимима саобраћаја. У склопу пешачких улица предвиђен је урбани мобилни мобилијар који ће омогућити лакшу употребу простора и задовољити повремене потребе пролаза колских возила. То подразумева постављање клупа дуж улица и у деловима са зеленим површинама, као и постављање канти за отпатке, паркинга за бицикле и слично. На деловима улица Саве Вуковића и Ђорђа Јовановића, примарно колским саобраћајницама обезбеђена су паркинг места. На сустицању улица Златне греде и Скрелићеве формиран је трг као наставак пешачке зоне, ново место социјализације, простор за одмор, одржавање разних манифестација, изложби, уметничких инсталација и сл. На овом тргу, у његовом централном делу, а на иницијативу удружења “Алмашани“, предвиђено је постављање споменика – скулптуре посвећеног Захарију Орфелину.
Пројектом је предвићено постављање различитих елемената визуелне и туристичке сигнализације (инфо табле, путокази, дигитални тотеми, и слично)
ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ
Постојеће зелене површине се ремоделују у складу са матрицом новопројектованог решења у приближно истој површини уз планирање нових зелених површина на сустицању улица Ђорђа Јовановића и Златне греде као и на деловима улице Саве Вуковића и Ђорђа Јовановића. Такође, уводе се репрезентативни дрвореди на делу улице Саве Вуковића, као и дрвореди у улицама уског профила као што су Скерлићева и Златне греде. Садња новог дрвећа се предвиђа у бетонским садним јамама, како би се услед уских профила улица, заштитиле подземне инсталације од кореновог система дрвећа. Постојећа стабла лошег бонитета замењена су новим стаблима, док се сва постојећа стабла која су у добром стању – задржавају.
МАТЕРИЈАЛИЗАЦИЈА
Партерно решење конципирано је тако да поплочање наглашава разлику између пешачких, бициклистичких и колских саобраћајних површина и садржи јединствену матрицу тонираних нијанси природних материјала – камена, која доприноси визуелном идентитету просторно културно-историјске целине. Камени елементи су коришћени у различитим облицима – у виду камених коцки, камених плоча, ивичњака и стубића за спречавање проласка возила.
Највећи део површине обрађен је у каменој коцки која је слаже у неколико различитих слогова.
Као елементи визуелног означавања у партеру коришћени су елементи од метала.
ИНСТАЛАЦИЈЕ
Новопројектованим решењем су предвиђене нове инсталације, замена или измештање свих постојећих инсталација, укључујући електро, телекомуникационе и сигналне инсталације, водовод и канализацију.
Реализација пројекта и буџетска процена
Почетак радова за извођење 1. фазе је планирани за крај 2022. године, док ће се највећи део радова изводити током 2023. године.
Процењена вредност радова за реализацију 1. фазе износи 751.783.742,39 РСД са ПДВ-ом
Табеларни приказ нумеричких показатеља
| ПРОЈЕКАТ УРБАНИСТИЧКО-АРХИТЕКТОНСКОГ УРЕЂЕЊА ПРОСТОРНЕ КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКЕ ЦЕЛИНЕ – АЛМАШКОГ КРАЈА | |
| Површина обухвата пројектно-техничке документације | 232 724.38m2 |
| Површина обухвата ПКИЦ са заштићеном околином | 225 808.42m2 |
| Површина свих јавних површина у оквиру обухвата пројектно-техничке документације | 51 807.24m2 |
| Укупан број улица | 28 |
| Укупна дужина свих улица | cca 6km |
| Површина 1. фазе | 8 222.89m2 |
| Улице које обухвата 1. фаза: Златне греде, Скерлићева, трг на сустицању Златне греде и Скерлићеве, Милована Видаковића, део Ђорђа Јовановића од Косовске до Саве Вуковића, део Саве Вуковића од Ђорђа Јовановића до Лађарске | |
| Радови обухватају:· замена и/или реконструкција инфраструктуре
· замена коловозне конструкције · уређење партерних површина · саобраћај и саобраћајна сигнализација · јавно осветљење · хортикултурално уређење · урбани мобилијар и опремање туристичка сигнализација и визуелни идентитет |
|
| Пешачка зона : Златне греде, Скерлићева, Милована Видаковића и део Даничићеве улице | |
| Број нових стабала – 1. фаза | 73 |
| Процењена вредност радова – 1. фаза | 751.783.742,39 РСД са ПДВ-ом |
| Радови за 1.фазу почињу до краја 2022. и трајаће током 2023. године | |
Целина Стари мајур у Петровардину под претходном заштитом
Дневни лист Дневник је 15. августа 2022. године објавио оглас којим Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада, Нови Сад обавештава власнике, кориснике и правна лица да je целина Стари мајур у Петроварадину евидентирана као непокретност која ужива претходну заштиту. Целина обухвата следеће улице и објекте:
Александра Островског: парна страна: бр. 2-18
непарна страна: бр. 1-5
Павла Јуришића Штурма: парна страна: –
непарна страна: бр. 1-25
Арчибалда Рајса: парна страна: бр. 2-26
непарна страна: бр. 1-25
Чајковског: парна страна: бр. 2-10
непарна страна: бр. 1-11
Владимира Гортана: парна страна: бр. 2-12
непарна страна: бр. 1-13
Патријарха Рајачића: парна страна: бр. 2-54
непарна страна: бр. 1-69
Рељковићева: парна страна: бр. 2-66
непарна страна: бр. 1-67
Владана Деснице: парна страна: бр. 2-58
Косте Нађа: парна страна: бр. 2-34А
непарна страна: бр. 1-31
Аугуста Шеное: парна страна: бр. 2-10
непарна страна: бр. 1-9А
Виктора Новака: парна страна: бр. 2а-2
непарна страна: бр. 1-5)
Прерадовићева: парна страна: бр. 6-30,
непарна страна: бр. 1-31
Дневни лист Дневник је 2. јула 2022. године објавио оглас којим Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада, Нови Сад обавештава власнике, кориснике и правна лица да je целина Београдски кеј у Новом Саду евидентирана као непокретност која ужива претходну заштиту. Целина обухвата следеће улице и објекте:
Дунавска: 24, 26, 28, 30, 32 и 34, Војводе Путника: непарна страна: 1, 3,5, 7, 9, 11 и 13 ,парна страна: 2, 4 и 6, Иве Лоле Рибара: 2, 2а, 4 и 6, Булевар Михајла Пупина: 25
Заштићена околина целине је Улица Милоша Бајића 2.
У склопу припремних радњи, које за циљ имају обнову споменика Хачкар, започети су истраживачки радови у Заводу за заштиту споменика културе Града Новог Сада. Из тог разлога, обратили смо се Конзулату Републике Јерменије у циљу добијања неопходних података, јер је реч о специфичном споменику, карактеристичном само за нама блиски јерменски народ. Споменици хачкари имају посебну културолошку, али и теолошко-филозофску димензију, израђују се од вулканског камена – туфа и представљају јединствен израз јерменске хришћанске уметности.
Због свих карактеристика, јерменски хачкари уврштени су 2010. године, на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа.
Осим у Новом Саду, на територији Републике Србије хачкар постоји још у Земуну и као и новосадски, дар је Републике Јерменије (у неким списима је наведено да је хачкар дар српско-јерменског друштва).
Непосредан повод за подизање хачкара у Новом Саду је следећи: 7. децембра 1988. године, Јерменију је задесио катастрофалан земљотрес у ком је животе изгубило преко 25 000 људи и причињена огромна материјална штета. Многе земље су одмах организовале авионско слање хуманитарне помоћи, међу којима је била и Југославија. Дана 12. децембра исте године, надомак аеродрома у Јеривану, срушио се југословенски авион којима је преношена помоћ јерменском народу. Том приликом погинуло је свих седам чланова посаде. Њихова имена су исписана на новосадском хачкару. Споменик је подигнут у непосредној близини некада постојеће Јерменске цркве и црквене општине, односно још увек постојећег надгобног споменика јерменске породице Ченази, на Булевару Михајла Пупина. Уједно, на овај начин, одата је и захвалност Новом Саду зато што је пружио уточиште јерменским породицама, избеглим 1739. године. Свечано је откривен 15. јануара 1993. године. Споменик је рад јерменског уметника Пајлака Макаријана и његових сарадника. Господин Макаријан ће вероватно учествовати у санацији овог споменика, јер у Новом Саду не постоје споменици од вулканског камена и искуства јерменских стручњака ће бити више него драгоцена.
Новосадски хачкар је израђен од два одвојена монолитна комада црвеног вулканског камена, асиметричног облика. У правом смислу речи хачкаром може да се сматра део споменика који је окренут ка Петроварадинској тврђави. На њему је проказана сцена Христовог распећа на филигрански исклесаној позадини. Хачкар је посвећен Христу Спаситељу. На другом монолиту, окренутом на супротну страну, уклесана су именена пилота погинулих 1988. на српском језику, као и натпис на јерменском језику, којим се подсећа на насељавање Јермена у 18. веку.
Конзулат Републике Јерменије се љубазно одазвао и добили смо одговор на нашу молбу. Део писма, у којем се говори о симболици хачкара преносимо:
Јерменски хачкари
Примањем хришћанства као државне религије 301. године, поред бројних обележја националног инденитета као што су писмо, књиге, свој облик добијају и сакрални простори, иконографија и крстови. Развој сложеног и особеног историјско- културног окружења води до појаве хачкара. У градовима се на хачкаре гледа као на симболе пријатељства, подухвата, чуваре сећања и експресију народне традиционалне уметности. За заједнице у дијаспори, они су веза са традиционалним коренима Јермена, домовином и симбол националног индентитета.
Њихова композиција има троструку структуру: у средишном делу је сам крст – дрво, горња зона представља небо, а доња земљу. Крст – дрво у горњем делу указује на бога, у доњем на змаја, на левој и десној страни на секуларно и духовно, прошлост и будућност, смрт и бесмртност. У крсту се налази вегетација, животиње, људи и свеци, другим речима у њему је сједињено неколико атрибута дрвета – универзума. Рељефна линија као ткана нит формира розету, палмин декор, крст, непрекидно и еластично се преплиће, избегавајући оштре углове. Бесконачност видљиве линије ствара утисак вечности и потпуности композиције. Хачкар је основни иконографски приказ који рефлектује концепт универзума како га виде Јермени. За израду хачкара користи се обично локални материјал попут базалта или жуто-црвеног туфа. Први корак, доноси се челична конструкција одговарајућих димензија и полира се површина будућег споменика. Скицира се замишљена композиција. Стварање компликованих пропорционалних геометријских уклесаних облика и процес рада захтева коришћење различитих алатки: лењира, компаса, оштрих оловака, чекића, длета и др. Понекад се клеше и без цртежа. Главна техника је: из два угла будућег облика се исцртавају две паралелне линије и урезују се према замишљеној централној линији. Облици се оивичују финим песком. Мале пукотине и груби делови који настају у току уклесивања касније се одстрањују малтером од глине или креча и онда се осликавају.
У почетку вештина израде ових споменика преносила се са оца на сина, данас са учитеља на ученике у приватним радионицама.
Хачкари су подизани из различитих социјалних, економских и политичких мотива укључујући подједнако трагичне и радосне тренутке у животу. Сваки верник који се није огрешио о хришћанску визију моралности могао је да подигне хачкар. Духовно или друштевно важни мотиви су били од пресудног значаја.
Постоји посебна релегијска церемонија везана за постављање хачкара која укључује: благослов споменика (молитва, читање Светог писма, верници се крсте) и освештење (чишћење са светом водицом и вином). Основа ритуала је схватање да неживи предмет не може имати моћ ако бог не живи у њему. Посебна занимљивост везана је за обред са вином: код оних хачкара код којих су нар и грожђе делови композиције овај део церемоније се види као освештење крвљу Исусовом. Након обреда хачкар поседује свете моћи и могу да пружи помоћ, заштиту, победу, дуг живот, спасење душе и сл. Чињеница да се налази на отвореном и на неки начин позива на обожавање крста, чини се да је хачкар отворен за саваког верника.
Једна од основних карактеристика хачкара је стварање директне везе са светом моћи и њеним симболом. Хачкари су такође блиско повезани са бројним широко распрострањеним веровањима и обичајима. Међу најпознатријим хачкарима су они за које се верује да лече различите болести, посебно они који се зову све-спаситељи. Листа посебних хачкара укључује: плаве крстове, гневне крстове, крстове за кашаљ, они који су немењени за спас од природних катастрофа. Обичај одласка на ходочашће до најближег хачкара за време различтих празника и обреда је од недавно поново заживео.
Почев од 1960. године настају нова гробља са новим хачкарима, а некако у исто време хачкари бивају проглашени за националне споменике. Њихова функција се проширује на декоративне споменике, обелиске, елементе од националног значаја, сувенире, меморијале.
У четвртак, 23. децембра 2021. године, на Успенском гробљу у Новом Саду обављено је освећење недавно обновљеног и свечано откривеног надгробног споменика Јосифа Руњанина.
Освећење је обавио парох светоуспенског храма у Новом Саду, о. Жељко Латиновић, уз присуство директора Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, мр Синише Јокића, сарадника Завода и представника извођача радова, „Гранит Лијешће“ из Сремске Митровице.
Надгробни споменик Јосифа Руњанина дело је чувеног међуратног београдског архитекте Гојка Тодића, а барељеф са Руњаниновим ликом израдио је један од најзначајниих српских вајара Ђока Јовановић. Гробно место са надгробним спомеником утврђено је за споменик кулутре, а Успенско гробље је утврђено за просторно културно-историјску целину од великог значаја.
