U prostorijama edukativnog centra“ Vekovi Bača“ u Baču  25.juna 2015.godine održana je radionica na temu “ Dosadašnje aktivnosti na digitalizaciji nepokretnog kulturnog nasleđa i smernice za naredni period“.

Radionici su prisustvovali predstavnici Matematičkog instituta SANU na čelu sa dr Zoranom Ognjanovićem, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Muzeja Vojvodine i Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada. Predavanja su održali saradnici Matematičkog instituta SANU: dr Bojan Marinković  na temu – Značaj jedinstvenog formata meta podataka za opisivanje i dokumentovanje kulturnog nasleđa, Milan Todorivić – Srbija forum: projekat digitalizacije kulturne baštine, Marija Šegan- Elektronski katalog SPOMENICI KULTURE U SRBIJI, Sandra Vujošević- Primena digitalizacije nasleđa u školama, saradnice Pokrajinskog zavoda: Katarina Dobrić- Analiza stanja dokumentacije PZZZSK i smernice za planiranje aktivnosti na digitalizaciji, dr Slavica Vujović- Prikaz pilot projekta kreiranja digitalnog repozitorijuma projekta Vekovi Bača i saradnice Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada Ivana Neškov- Repić i Aleksandra Zeković- Prikaz rezultata rada na digitalizaciji dokumentacije ZZSKGNS.

Poslednje predavanje se odnosilo na primenu IMUSA u Zavodu, njegovu modifikaciju za potrebe dokumentacije nepokretnog kulturnog nasleđa, faze projekta i planirane aktivosti za naredni period. Kao rezultat su navedeni: formiran elektronski karton za spomenike kulture, unos podataka za 70 spomenika kulture i početak rada na modulima za prostorno kulturno-istorijske celine, znamenita mesta i arheološka nalazišta.

Nakon predavanja usledila je duža diskusija i date su smernice za dalji rad.

Godišnja Skupština Društva konzervatora Srbije

Stručni skup pod nazivom  „ Budućnost očuvanja i zaštite kulturnog nasleđa u kontekstu izrade novog zakona”, održan je 22. juna u prostorijama  Muzeja istorije Jugoslavije u Beogradu .  Pozdravnu reč prisutnim članovima  Društva konzervatora Srbije  uputile  su: Snežana Jejić, predsednica DKS  i Nada Knežević, direktorka Muzeja istorije Jugoslavije.

Predavači su za teme   odabrali aktuelne promene u zakonodavstvu kao što su: nedavno usvajanje  Zakona  o planiranju i izgradnji , izrada novog Zakona o kulturnim dobrima,primena  Zakona o javnim nabavkama i  uticaj pomenutih promena na delatnost zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa.  Pored zakonskih,  obrađene su i teme vezane za : moguća rešenja za konzervatorske  licence, zaštitu nepokretnih  kulturnih dobara u Srbiji u odnosu na region , važnost  jedinstvenog formata meta podataka za opisivanje i dokumentovanje kulturnog nasleđa, stanje i mogućnosti unapređenja obrazovanja arhitekata konzervatora, umrežavanje ustanova zaštite.

Miroslav Matić, pravnik, saradnik  Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada preneo je kolegama svoja iskustva  u prilagođavanju Zakona o javnim nabavkama potrebama specifičnih zahteva delatnosti zaštite kulturnih dobara. Izlaganja je pobudilo veliko interesovanje prisutnih  i nakon njega  usledila je duža  diskusija.

Nakon okončanja radova na Zavetnom krstu, sveštenici Srpske pravoslavne crkve na čelu sa protonamesnikom Željkom Tešićem, starešinom hrama svetog Kozme i Damjana u Futogu, osvetili su obnovljeno kulturno dobro  9. juna 2015. godine. Događaju su prisustvovali: Vesna Srdanov,v.d.načelnica Uprave za kulturu Grada Novog Sada, Miroslav Kopanja, direktor Zavoda sa saradnicima Ljiljanom Polzović, Miodragom Mišljenović , Milenom Jovanović, Aleksandrom Zeković i Svetlanom Kresoja,pretstavnici firme Granit Liješće iz Sremske Mitrovice, meštani Futoga i novinarske ekipe. Prisutnima se obratio Miroslav Kopanja, podsetivši na istorijat spomenika, tok radova  i na ulogu koju je u obnovi imao Grad Novi Sad.

 Nakon izvedenih radova na sanaciji, restauraciji i konzervaciji kamenih elemenata Zavetnog krsta u Futogu,usledila je montaža istih dana 19. maja 2015. godine.Na novi armirano-betonski temelj blagovremeno su montirani kameni stepenici, da bi restaurirani kameni elemeniti bili dopremljeni  iz radionice DOO ,, Granit Liješće,, i uz pomoć dizalice i pokretne korpe, montirani jedan po jedan.Praćena je vertikalnost i preciznost položaja velikih kamenih kubusa, koji su pažljivo nivelisani.Krst se sastoji od stuba krsta i naležućeg trolisnog gornjeg elementa, koji su takođe ankerisani, pri čemu je vertikalni stub krsta( kao odvojeni elemnet) izveden u potpunosti prema originalu, u novom kamenu.Usledila je finalna dorada fuga, patiniranje i zaštita od vlage.Sledeća faza je montaža očišćene, obojene i zaštićene autentične ograde od kovanog gvožđa kao i otkanjnjane eventualnih nedostataka i fina završna obrada svih kamenih elemenata krsta.

Sveštenici Srpske pravoslavne crkve u Futogu osvetiće obnovljen Zavetni krst dana 9. juna 2015. godine nakon primopredaje radova od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada.

Manifestacija „Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10“

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada, povodom manifestacije „Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10“ 5. maja 2015. godine potpisao je Memorandum o saradnji ustanova kulture Grada Novog Sada (muzeji, galerije, arhivi i zavodi) sa ciljem da sarađuju na proučavanju, očuvanju i promociji kulturnog i prirodnog nasleđa.
Ovu manifestaciju su pokrenuli direktori nacionalnih muzeja sa idejom da kroz zajednički rad ukažu na bogatstvo i vrednosti koje se čuvaju u ustanovama kulture u Srbiji. Trajanje manifestacije je od 9. do 18. maja u preko 60 muzeja i ustanova kulture u Srbiji, od 10 do 22 sata. Za posetioce ulaze je slobodan.

Dr. Agneš Ozer, direktorka Muzeja Vojvodine i M.Sc. Miroslav Kopanja, direktor Zavoda za zaštitu spomenika Grada Novog Sada potpisali su sporazum o poslovnoj saradnji dve ustanove. Sporazum je potpisan 12. marta 2015. godine, u prostorijama Zavoda. Sporazumom je obuhvaćena saradnja potpisnika na polju : realizacije projekata od zajedničkog interesa, u oblasti digitalizacije, na arheološkim iskopavanjima i drugim arheološkim radovima, u oblasti naučno- istraživačkog rada, kao i drugim poslovima iz delatnosti potpisnika od zajedničkog interesa.

Sredinom 2014. godine, Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada započeo je rad na projektu digitalizacije zavodske dokumentacije na bazi prilagođenog softvera IMUS. Na nedavnom završenom Konkursu za finansiranje i sunfinansiranje projekata i programa u oblasti zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa u AP Vojvodini u 2015.godini , Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje projekat je podržan.
Projekat će biti realizovan u više faza. Prva faza je obuhvatala nabavku softvera IMUS i njegovo prilagođavanje potrebama formiranja elektronske baze dokumentacije Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada . IMUS je softver koji je nastao i koristi se za potrebe digitalizacije muzejske dokumentacije. Razvio ga je Istorijski muzej Srbije. Trenutno se u Zavodu radi na formiranju elektronske dokumentacije o spomenicima kulture. Cilj projekta je formiranje elektronske dokumentacije sa lakšim i bržim unosom podataka, definisanim pristupom , kontrolom i načinom pretrage. Projekat podrazumeva prihvaćanje i prilagođavanje međunarodnih standarda u naučno- stručnoj obradi, kao i ujednačavanje nivoa i kvaliteta obrade.
Zavod je prva ustanova koja se bavi zaštitom nepokretog kulturnog nasleđa u Srbiji koja je pristupila procesu digitalizacije dokumentacije na ovaj način.

Knjiga„ Čarda na Arkanju, u Kovilju ” je delo Danke Višekrune, etnologa- konzervatora, višeg stručnog saradnika u Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada. Autorkin dugogodišnji rad na istraživanju i proučavanju graditeljskog nasleđa , običaja i načina života u Kovilju rezultirao je pomenutom publikacijom. Knjiga je izašla iz štampe početkom marta.
Kako u predgovoru Danka Višekrena navodi„ Čarda u Koviljskom ritu, na Arkanju, jedna od najpoznatijih dunavskih čardi, sagledana je uglavnom očima njenih tvoraca i korisnika kroz vreme u kojem je postojala, oko pola veka. Međutim, time se nije ni približno iscrpela tema postojanja te čarde, jer je, na primer, izostavljeno njeno praćenje kroz dnevnu i periodičnu štampu. Pažnja istraživača uglavnom je bila usmerena na prvu četrtinu veka, kada je čarda nastajala i kada je tražila i pronašla svoje mesto „ reprezenta vojvođanske kuhinje”.

Na ovogodišnjem konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa u AP Vojvodini podržana su tri projekta Zavoda : digitalizacija dokumentacije Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada ( na bazi prilagođenog softvera IMUS ),sanacija zgrade Rimokatoličkog župnog ureda Plebanije u Novom Sadu i Projekat Petrovaradinska tvrđava: Izrada menedžment plana.
Projekti će biti realizovani tokom godine.